1. Kraljevima 19 BKJ

1. A Ahab je ispričao Jezabeli sve što je Ilija učinio te pored toga kako je mačem pogubio sve proroke.

2. Tada je Jezabela poslala Iliji glasnika govoreći: “Tako neka mi bogovi učine i još više, ako sutra u ovo doba ne učinim tvoj život kao život jednog od njih!”

3. I kad je on to vidio, ustao je i otišao radi svoga života. I došao je u Beeršebu, koja pripada Judi, pa je ondje ostavio slugu svojega.

4. No on sâm je otišao jedan dan putovanja u pustinju pa kad je stigao sjeo je pod jedan klek. Tada je zatražio za sebe da umre te je rekao: “Dosta mi je! Sada, GOSPODE, uzmi moj život, jer ja nisam bolji od očeva svojih.”

5. Zatim je legao i zaspao pod tim klekom. I gle, nato ga je anđeo dotaknuo i rekao mu: “Ustani i jedi.”

6. Nato je on pogledao, i gle, pokraj glave njegove bila je pogača pečena na žaru i vrč vode. Zatim je jeo i pio pa ponovo legao.

7. Ali je anđeo GOSPODNJI opet došao po drugi put te ga dotaknuo i rekao: “Ustani i jedi, zato što je put prevelik za tebe!”

8. Ustao je, jeo i pio te je išao okrijepljen tom hranom četrdeset dana i četrdeset noći sve do Božje gore Horeba.

9. Zatim je ušao u neku špilju i prenoćio ondje. I gle, riječ GOSPODNJA došla je k njemu, i on mu je rekao: “Što radiš ovdje, Ilija?”

10. A on je odgovorio: “Bio sam jako ljubomoran za GOSPODA, Boga nad vojskama, jer su sinovi Izraelovi napustili tvoj savez, srušili tvoje žrtvenike i pogubili mačem tvoje proroke. A ja, i jedino ja sam ostao, a oni traže život moj da mi ga oduzmu.”

11. Nato je rekao: “Izađi i stani na gori pred GOSPODOM.” I gle GOSPOD je prolazio, a pred GOSPODOM silan i snažan vjetar koji je parao gore i lomio stijene, ali GOSPOD nije bio u vjetru; a nakon vjetra bio je potres, ali GOSPOD nije bio u potresu.

12. I nakon potresa bio je oganj, ali GOSPOD nije bio u ognju; a nakon ognja, tihi tanani glas.

13. I tako se zbilo, kad je to čuo Ilija da je plaštem svojim zastro lice svoje te izašao pa stao na ulazu u špilju. I gle, došao je k njemu glas te rekao: “Što radiš ovdje, Ilija?”

14. A on je odgovorio: “Bio sam jako ljubomoran za GOSPODA, Boga nad vojskama, jer su sinovi Izraelovi napustili tvoj savez, srušili tvoje žrtvenike i pogubili mačem tvoje proroke. A ja, i jedino ja sam ostao, a oni traže život moj da mi ga oduzmu.”

15. Nato mu je GOSPOD rekao: “Idi, vrati se svojim putem u Damaščansku pustinju. I kad dođeš, pomaži Hazaela za kralja nad Sirijom.

16. A Jehuu, sina Nimšijeva, pomaži za kralja nad Izraelom i Elizeja, sina Šafatova, iz Abelmehole, pomaži za proroka umjesto sebe.

17. I dogodit će se, da će onoga koji umakne maču Hazaelovu pogubiti Jehu; a onoga koji umakne od mača Jehuova pogubit će Elizej.

18. Ali ostavio sam si u Izraelu sedam tisuća, sve koljena koja se nisu poklonila pred Baalom i sva usta koja ga nisu poljubila.”

19. Tako je on otišao odande i našao Elizeja, sina Šafatova, koji je orao s dvanaest jarmova volova koji su bili pred njim, a on sâm bio je kod dvanaestoga. I Ilija je prošao pokraj njega te bacio svoj plašt na njega.

20. Tada je on ostavio volove i potrčao za Ilijom te rekao: “Dopusti mi, molim te, da poljubim oca svoga i majku svoju, pa ću te tada slijediti” Nato mu je ovaj rekao: “Idi, vrati se, jer što sam ti učinio?”

21. I on se vratio od njega te uzeo jaram volova i zaklao ih pa je volujskom opremom skuhao meso njihovo i dao ga ljudima. I oni su ga pojeli. Zatim je ustao i pošao za Ilijom pa mu je posluživao.