1. Kraljevima 20 BKJ

1. A Benhadad, kralj Sirije skupio je svu vojsku svoju; s njim su bila i trideset i dva kralja, s konjima i bojnim kolima. I uzašao je i počeo opsjedati Samariju te zaratio protiv nje.

2. Tada je poslao glasnike u grad k Ahabu, kralju Izraelovu pa mu rekao: “Ovako govori Benhadad:

3. ‘Tvoje srebro i tvoje zlato moje je, i žene tvoje i djeca tvoja, baš svi najbolji, moji su.’ ”

4. Nato je kralj Izraelov odgovorio i rekao: “Po tvojoj besjedi, gospodaru moj, kralju! Tvoj sam ja i sve što imam.”

5. Ali su glasnici došli ponovo i rekli: “Ovako govori Benhadad govoreći: ‘Premda sam poslao glasnike k tebi govoreći: Predaj mi svoje srebro i svoje zlato i svoje žene i svoju djecu’,

6. ipak ću sutra u ovo doba poslati svoje sluge k tebi i oni će pretražiti tvoju kuću i kuće tvojih sluga. I zbit će se, da će sve ono što se sviđa očima tvojim, oni staviti u ruke svoje i odnijeti.’ ”

7. Tada je kralj Izraelov sazvao sve starješine te zemlje i rekao: “Uočite, molim vas, i pogledajte kako ovaj čovjek traži zlo; jer je poslao k meni po moje žene i po moju djecu, i po moje srebro i po moje zlato, a ja ga nisam odbio.”

8. Nato su mu sve starješine i sav narod rekli: “Nemoj ga poslušati ni nemoj pristati!”

9. Zato je on rekao Benhadadovim glasnicima: “Recite mome gospodaru kralju: ‘Sve zbog čega si prvi put poslao svoje sluge, ja ću učiniti, ali ovo drugo ne mogu učiniti.’ ” I glasnici su otišli i odnijeli odgovor.

10. Tada je Benhadad poslao k njemu i rekao: “Neka mi tako bogovi učine i još više, ako bude dosta praha samarijskog za po pregršt za sav narod koji me slijedi!”

11. Ali je kralj Izraelov odgovorio i rekao: “Recite mu: ‘Neka se onaj koji se opasuje svojom bojnom opremom ne hvali kao onaj koji je raspasuje!’ ”

12. I dogodilo se, kad je Benhadad čuo tu poruku, dok je bio pio pod paviljonima, on i kraljevi, da je rekao svojim slugama: “Postrojite se u bojne redove!” I oni su se postrojili u bojne redove prema gradu.

13. I gle, došao je do Ahaba, kralja Izraela jedan prorok, govoreći: “Ovako govori GOSPOD: ‘Jesi li vidio sve ono silno mnoštvo? Evo, ja ću ti ga danas predati u ruke i ti ćeš spoznati da sam ja GOSPOD.’ ”

14. Nato je Ahab rekao: “Po kome?” A on je rekao: “Ovako govori GOSPOD: Baš po momcima pokrajinskih knezova.” Tada je upitao: “Tko će dati nalog za boj?” A on je odgovorio: “Ti!”

15. Zatim je Ahab pobrojio momke pokrajinskih knezova. Bilo ih je dvije stotine trideset i dva. A poslije njih pobrojio je sav narod, baš sve sinove Izraelove. Bilo ih je sedam tisuća.

16. I oni su izašli u podne. A Benhadad se opijao pod paviljonima te se napio, on i kraljevi, tih trideset i dvoje kraljeva koji su mu pomagali.

17. I momci pokrajinskih knezova izašli su prvi. Nato je Benhadad poslao izvidnicu pa su mu dojavili govoreći: “Ljudi izlaze iz Samarije.”

18. Nato je on rekao: “Ako li su izašli zbog mira, pohvatajte ih žive; ili ako li su izašli zbog rata, pohvatajte ih žive!”

19. Tako su momci pokrajinskih knezova izašli iz grada s vojskom koja ih je slijedila

20. i svaki je pogubio svoga čovjeka. I Sirijci su pobjegli, a Izraelci su ih počeli progoniti. A Benhadad, kralj sirijski, umaknuo je na konju zajedno s nekim konjanicima.

21. Tada je izašao kralj Izraelov te je udario konje i bojna kola te je pobio Sirijce velikim pokoljem.

22. Zatim je prorok došao do kralja Izraelovog te mu rekao: “Hajde, ukrijepi se i uoči i vidi što ti je činiti, jer će o mijeni godine sirijski kralj navaliti protiv tebe.”

23. A sluge kralja sirijskoga su mu rekle: “Njihovi bogovi su bogovi gora, stoga su oni bili jači od nas. Nego daj da se borimo protiv njih u ravnici i zasigurno ćemo mi biti jači od njih.

24. I učini ovo: makni te kraljeve, svakoga s mjesta njegovog i postavi zapovjednike na njihova mjesta.

25. Zatim si pobroji vojsku kao što je bila ona vojska koju si izgubio, konja za konja i kola za kola. Tada ćemo zaratiti protiv njih u ravnici i zasigurno ćemo biti jači od njih.” I on je poslušao njihov glas i učinio tako.

26. I dogodilo se, o mijeni godine da je Benhadad pobrojio Sirijce i uzašao na Afek da ratuje protiv Izraela.

27. I sinovi Izraelovi su se pobrojali i svi su bili nazočni te su krenuli protiv njih. I utaborili su se sinovi Izraelovi pred njima kao dva mala stada koza; a Sirijci su napunili zemlju.

28. Tada je došao čovjek Božji te progovorio kralju Izraelovom i rekao: “Ovako govori GOSPOD: ‘Zato što su Sirijci rekli: GOSPOD je Bog gora, ali on nije Bog dolina, stoga ću ja predati u ruku tvoju sve ovo silno mnoštvo i vi ćete spoznati da sam ja GOSPOD.’ ”

29. Tako su sedam dana bili utaboreni jedni nasuprot drugima. I zbilo se tako, da se sedmoga dana zametnula bitka i sinovi Izraelovi pogubili su Sirijce, stotinu tisuća pješaka u jednom danu.

30. No ostatak je pobjegao u Afek, u grad, a ondje se zid srušio na dvadeset i sedam tisuća ljudi koji su preostali. I Benhadad je pobjegao i došao u grad, u unutrašnju odaju.

31. Tada su mu sluge njegove rekle: “Gle sad, čuli smo da su kraljevi doma Izraelova milosrdni kraljevi. Dopusti nam, molim te, da stavimo kostrijet oko bokova svojih i užad oko svojih glava pa izađimo do kralja Izraelova: možda će ti poštedjeti život.”

32. Tako su pripasali kostrijet oko bokova svojih i stavili užad oko svojih glava. Zatim su došli do kralja Izraelova i rekli: “Tvoj sluga Benhadad kaže: ‘Molim te, ostavi me na životu!’ ” A on je rekao: “Je li on još živ? On je moj brat.”

33. A ti ljudi su pomno promotrili ako bi neki znak došao od njega te su se požurili da ga uhvate za to. I rekli su: “Tvoj brat Benhadad.” Nato je on rekao: “Idite! Dovedite ga!” Tada je Benhadad pristupio k njemu i on ga je posadio na kola.

34. Tada mu je Benhadad rekao: “Povratit ću ti gradove koje je moj otac uzeo tvome ocu; i ti ćeš si napraviti ulice u Damasku, kao što ih je moj otac napravio u Samariji.” Nato je Ahab rekao: “Ja ću te otpustiti s tim savezom.” Tako je sklopio s njim savez i otpustio ga.

35. A neki čovjek od sinova proročkih rekao je svome bližnjem po riječi GOSPODNJOJ: “Udari me, molim te!” No taj čovjek ga je odbio udariti.

36. Tada mu je onaj rekao: “Zato što nisi bio poslušan glasu GOSPODNJEM, evo, čim odeš od mene, lav će te ubiti.” I čim je ovaj otišao od njega, lav ga je našao i ubio ga.

37. Zatim je našao drugog čovjeka i rekao: “Udari me, molim te!” I čovjek ga je udario, tako da ga je udaranjem ranio.

38. Tako je prorok otišao te čekao kralja na putu. I prerušio se pepelom preko svoga lica.

39. I dok je kralj prolazio, on je povikao prema kralju te rekao: “Tvoj sluga izašao je usred bitke, i gle: neki je čovjek istupio i doveo k meni jednog čovjeka i rekao: ‘Čuvaj ovog čovjeka! Ako li zbog bilo čega nestane, onda će tvoj život biti za njegov život, ili ćeš platiti talent srebra.’

40. I dok je tvoj sluga bio zaposlen ovdje i ondje, on je nestao.” Tada mu je kralj Izraelov rekao: “Takva će ti biti presuda! Sâm si to odlučio!”

41. Nato je onaj požurio i uklonio pepeo s lica svoga pa ga je kralj Izraelov prepoznao da je on bio od proroka.

42. Tada mu je rekao: “Ovako govori GOSPOD: ‘Zato što si pustio da iz ruke tvoje ode čovjek koga sam odredio za potpuno uništenje, stoga će tvoj život biti za njegov život i tvoj narod za njegov narod.’ ”

43. I kralj Izraelov je krenuo svojoj kući, tmuran i nezadovoljan, te je došao u Samariju.