1. Samuelova 14 BKJ

1. I dogodilo se jednoga dana, da je Jonatan, sin Šaulov rekao svome momku koji mu je nosio bojnu opremu: “Hajde da prijeđemo do filistejskog garnizona koji je na drugoj strani.” Ali ocu svome nije ništa rekao.

2. A Šaul se zadržao u najkrajnjem području Gibee, pod narom koji je u Migronu; a naroda koji je bio s njim bilo je oko šest stotina ljudi.

3. A Ahija, sin Ahituba, Ikabodova brata, sina Pinhasa, sina Elija, svećenika GOSPODNJEGA u Šilu, nosio je efod. A narod nije znao da je Jonatan otišao.

4. A između prijevoja, kroz koje je Jonatan naumio prijeći do filistejskog garnizona, bila je strma stijena s jedne strane i strma stijena s druge strane. I jednoj je ime bilo Bozez, a drugoj je ime bilo Sene.

5. Pročelje prve bilo je smješteno na sjeveru nasuprot Mikmašu, a druge na jugu nasuprot Gibei.

6. Tada je Jonatan rekao momku koji je nosio njegovu bojnu opremu: “Hajde da prijeđemo do garnizona onih neobrezanih. Možda će GOSPOD učiniti nešto za nas, jer ništa ne sprečava GOSPODA da spasi, bilo s mnogo ili s malo.”

7. Nato mu je njegov štitonoša rekao: “Čini sve što ti je na srcu. Okreni se, evo, ja sam s tobom, uz tvoje srce.”

8. Tada mu je Jonatan rekao: “Evo, mi ćemo prijeći k tim ljudima i otkrit ćemo im se.

9. Ako li nam kažu ovako: ‘Čekajte dok ne dođemo do vas’, tada ćemo se zaustaviti na svome mjestu i nećemo uzlaziti k njima.

10. Ako li kažu ovako: ‘Uzađite k nama’, tada ćemo uzaći, jer ih je GOSPOD predao u ruke naše. I to će nam biti znak.”

11. Tako su se njih obojica otkrila filistejskom garnizonu pa su Filistejci rekli: “Gle, Hebreji izlaze iz rupa u koje su se sakrili.”

12. Zatim su se ljudi iz garnizona odazvali Jonatanu i njegovom štitonoši te rekli: “Uzađite k nama da vam nešto pokažemo!” Nato je Jonatan rekao svome štitonoši: “Penji se za mnom, jer ih je GOSPOD predao u ruke Izraelove.”

13. I Jonatan se počeo penjati pomažući si rukama i nogama, a za njim njegov štitonoša. Zatim su počeli padati pred Jonatana, a njegov ih je štitonoša ubijao za njim.

14. I u tom prvom pokolju koji su počinili Jonatan i njegov štitonoša, palo je oko dvadesetak ljudi, na otprilike pola jutra zemlje, koju jaram volova može izorati.

15. I zavladao je trepet u taboru i na polju, i među cijelim narodom. I garnizon i pljačkaši pa i oni su zadrhtali, i zemlja se zatresla; tako je zavladao silan trepet.

16. Tada su Šaulovi stražari u Gibei Benjaminovoj pogledali, i gle, mnoštvo se rasulo te su krenuli tući jedan drugoga.

17. Tada je Šaul rekao narodu što je bio s njim: “Pobrojite se sada i vidite tko je otišao od nas.” I kad su se pobrojali, gle, ondje nije bilo Jonatana i njegovog štitonoše.

18. Zatim je Šaul rekao Ahiji: “Donesi ovamo Kovčeg Božji!” Jer je Kovčeg Božji u to vrijeme bio sa sinovima Izraelovim.

19. I dogodilo se, dok je Šaul razgovarao sa svećenikom, da je buka koja se pojavila u filistejskom taboru postajala sve veća, te je Šaul rekao svećeniku: “Povuci ruku svoju!”

20. Nato su se Šaul i sav narod koji je bio s njim okupili te su krenuli u bitku. I gle, tamo je mač svakoga bio protiv svoga druga i nastala je jako velika pomutnja.

21. Štoviše i Hebreji koji su bili s Filistejcima otprije, koji su uzašli s njima u tabor iz okolnih zemalja, i oni su se okrenuli da budu uz Izraelce koji su bili sa Šaulom i Jonatanom.

22. Isto tako i svi Izraelci koji su se bili sakrili u Efrajimovoj gori, kad su čuli da Filistejci bježe, i oni su žestoko krenuli za njima u bitku.

23. Tako je GOSPOD toga dana spasio Izrael, a boj se proširio sve do Betavena.

24. A ljudi iz Izraela su toga dana bili uznemireni, jer je Šaul zakleo narod govoreći: “Proklet bio čovjek koji bude jeo bilo koju hranu do večeri, tako da se mogu osvetiti svojim neprijateljima!” Tako nitko od naroda nije okusio nikakvu hranu.

25. I svi oni, iz one zemlje, došli su u šumu; i ondje je bilo meda na tlu.

26. I kad je narod došao u šumu, gle, med je potekao, ali nitko nije prinio ruku svoju k ustima, jer se narod bojao zakletve.

27. No Jonatan nije čuo kad je njegov otac zakleo narod. Stoga je primakao vrh štapa koji mu je bio u ruci i zamočio ga u medene saće pa prinio ruku svoju k svojim ustima; i oči su mu zasvijetlile.

28. Tada je jedan iz naroda progovorio i rekao: “Tvoj je otac strogo zakleo narod zakletvom govoreći: ‘Proklet bio čovjek koji danas pojede bilo koju hranu!’ ” A narod je bio iznemogao.

29. Nato je Jonatan rekao: “Moj otac svaljuje nevolju na zemlju. Gledajte, molim vas, kako su mi oči bile zasvijetlile zato što sam okusio malo toga meda.

30. Koliko bi još bolje bilo da je danas narod slobodno jeo od plijena svojih neprijatelja što su ga našli? Zar ne bi sada pokolj među Filistejcima bio još veći?”

31. A onoga dana tukli su Filistejce od Mikmaša sve do Ajalona, i narod je bio jako iznemogao.

32. Zatim se narod bacio na plijen te su nahvatali ovaca i goveda i teladi pa su ih poklali na tlu; i narod ih je počeo jesti s krvlju.

33. Tada su to javili Šaulu govoreći: “Gle, narod griješi protiv GOSPODA, tako što jedu s krvlju!” A on je rekao: “Prestupili ste! Dokotrljajte mi danas velik kamen!”

34. Zatim je Šaul rekao: “Raspršite se među narod i recite im: ‘Svatko neka dovede k meni svoga vola i svatko svoju ovcu pa ih ovdje zakoljite i jedite; i nećete griješiti protiv GOSPODA jedući s krvlju.’ ” I sav je narod doveo još iste noći svatko sa sobom svoga vola te su ih ondje zaklali.

35. Tada je Šaul sagradio žrtvenik GOSPODU; to je bio prvi žrtvenik koji je on sagradio GOSPODU.

36. Zatim je Šaul rekao: “Spustimo se noću za Filistejcima i plijenimo ih do jutarnjeg svjetla i nemojmo im ostaviti nijednoga čovjeka!” A oni su rekli: “Čini sve što ti se čini dobro!” Nato je svećenik rekao: “Pristupimo ovdje k Bogu!”

37. Tada je Šaul zatražio savjet od Boga: “Trebam li sići za Filistejcima? Hoćeš li ih predati u ruke Izraelove?” Ali mu nije odgovorio u onaj dan.

38. Zatim je Šaul rekao: “Pristupite ovamo, svi poglavari narodni! Saznajte i vidite u čemu je bio taj grijeh ovog dana.

39. Jer, tako mi života GOSPODNJEG, koji spašava Izrael, makar bio i na mojem sinu Jonatanu, zasigurno mora umrijeti!” Ali nitko između svega naroda nije mu odgovorio.

40. Tada je on rekao svemu Izraelu: “Vi budite na jednoj strani, a ja i moj sin Jonatan bit ćemo na drugoj strani.” Nato je narod rekao Šaulu: “Napravi ono što ti se čini dobro!”

41. Stoga je Šaul rekao GOSPODU, Bogu Izraelovu: “Podari nam pravi ždrijeb!” I bili su označeni Šaul i Jonatan, a narod je izmakao.

42. Zatim je Šaul rekao: “Bacite ždrijeb između mene i mojeg sina Jonatana!” I bio je označen Jonatan.

43. Tada je Šaul rekao Jonatanu: “Reci mi što si učinio!” Nato mu je Jonatan ispričao i rekao: “Ja sam samo okusio malo meda vrškom štapa koji mi je bio u ruci, i evo, moram umrijeti!”

44. Zatim je Šaul odgovorio: “Tako mi Bog učinio i više od toga; jer ćeš zasigurno umrijeti, Jonatane!”

45. No narod je rekao Šaulu: “Zar da umre Jonatan, koji je izborio ovo veliko spasenje u Izraelu? Bože sačuvaj! Tako mi života GOSPODNJEG, nijedna vlas s njegove glave neće pasti na zemlju jer je on s Bogom izborio ovaj dan!” Tako je narod spasio Jonatana da nije poginuo.

46. Zatim je Šaul odustao od tjeranja Filistejaca te su Filistejci otišli u svoje mjesto.

47. Tako je Šaul preuzeo kraljevstvo nad Izraelom te je zaratio protiv svih svojih neprijatelja na sve strane: protiv Moaba i protiv sinova Amonovih i protiv Edoma i protiv kraljeva Zobe i protiv Filistejaca; i kuda god se je okrenuo, mučio ih je.

48. I sakupio je vojsku i potukao Amalečane i izbavio Izraela iz ruku onih koji su ga pljačkali.

49. A Šaulovi sinovi bili su Jonatan, Išui i Malkišua; a imena njegovih dviju kćeri bila su ova: ime prvorođene bilo je Meraba, a ime mlađe bilo je Mikala.

50. A ime Šaulove žene bilo je Ahinoama, ona je bila kći Ahimaazova. A ime zapovjednika njegove vojske bilo je Abner, on je bio sin Nera, Šaulova strica.

51. A Kiš je bio Šaulov otac, a Ner Abnerov otac bio je sin Abielov.

52. I žestok se rat vodio protiv Filistejaca sve dane Šaulove. A Šaul kad bi vidio nekog jakog čovjeka ili bilo kojeg hrabrog čovjeka, uzimao ga je k sebi.