1. Samuelova 25 BKJ

1. Zatim je Samuel umro. I sakupili su se svi Izraelci te su ga oplakivali; i pokopali su ga u njegovom domu u Rami. Tada je David ustao i sišao u pustinju Paran.

2. I bio je neki čovjek u Maonu, čiji su posjedi bili u Karmelu; i taj je čovjek bio jako silan, i imao je tri tisuće ovaca i tisuću koza. I strigao je svoje ovce u Karmelu.

3. A ime je tom čovjeku bilo Nabal, a ime njegove žene Abigaila. I ona je bila žena zdravog prosuđivanja i lijepa izgleda, ali je taj čovjek bio surov i zao u onome što je radio: i bio je iz kuće Kalebove.

4. I David je u pustinji dočuo da je Nabal strigao svoje ovce.

5. Nato je David poslao onamo deset momaka. I David je momcima rekao: “Idite gore u Karmel pa otiđite k Nabalu i pozdravite ga u moje ime.

6. I ovo recite njemu koji živi u blagostanju: ‘Mir i tebi, mir i domu tvome, mir i svemu što imaš!

7. Sada sam čuo da imaš strigače. A tvoje pastire što su bili kod nas, nismo povrijedili i ništa im nije nestalo sve vrijeme dok su bili u Karmelu.

8. Pitaj svoje momke i pokazat će ti. Zato neka ovi momci nađu naklonost u očima tvojim, jer smo došli u dobar dan. Daj, molim te, slugama svojim i svome sinu Davidu što god ti se nađe pri ruci.’ ”

9. I kad su Davidovi momci došli, izgovorili su Nabalu sve ove riječi u Davidovo ime pa su se utišali.

10. Nato je Nabal odgovorio Davidovim slugama i rekao: “Tko je David? I tko li je taj sin Jišajev? Danas ima mnogo slugu koji su odbjegli, svatko od svoga gospodara.

11. Zar da onda uzmem svoj kruh i svoju vodu i svoje meso koje sam poklao za svoje strigače pa da to dam ljudima za koje ne znam ni odakle su oni?”

12. Tako su se Davidovi momci okrenuli na svoj put i vratili se. I došli su i izrekli su mu sve ove besjede.

13. Nato je David rekao svojim ljudima: “Pripašite svatko svoj mač!” I pripasali su svatko svoj mač pa je i David pripasao svoj mač. I oko četiri stotine ljudi krenulo je za Davidom, a dvije stotine je ostalo kod tovara.

14. Ali jedan od momaka javio je Abigaili, ženi Nabalovoj, govoreći: “Evo, David je poslao iz pustinje glasnike da pozdrave našega gospodara, a on ih je izgrdio.

15. No ti su ljudi bili jako dobri prema nama i nisu nas povrijedili i ništa nam nije nestalo dokle god smo bili prisni s njima kad smo bili u polju.

16. Bili su nam zid i noću i danju, sve vrijeme dok smo bili s njima čuvajući ovce.

17. Stoga sada razmotri što ćeš učiniti, jer se zlo nadvilo nad našeg gospodara i nad svim ukućanima njegovim; jer je on takav sin Belialov, takav da mu čovjek ne može ništa reći.”

18. Tada se Abigaila požurila i uzela dvije stotine hljebova, dva mijeha vina, pet zgotovljenih ovaca i pet mjerica pržena žita i sto grozdova suhoga grožđa i dvije stotine pogača od smokava te je sve to natovarila na magarce.

19. I rekla je svojim slugama: “Idite preda mnom, a ja, evo, dolazim za vama.” Ali svome mužu Nabalu ništa nije rekla.

20. I bilo je to tako, dok je jahala na magarcu, da je silazila pored brdskog zaklona, kad gle, David i njegovi ljudi silazili su prema njoj, pa ih je susrela.

21. A David je bio rekao: “Zasigurno sam uzalud čuvao sve ono što taj čovjek ima u pustinji tako da mu ništa nije nestalo od svega što mu je pripadalo. A on mi je uzvratio zlo za dobro.

22. Neka tako Bog učini neprijateljima Davidovim i još više, ako ja njemu do jutarnjeg svjetla, od svega što mu pripada, ostavim išta što mokri uza zid!”

23. A kad je Abigaila ugledala Davida, požurila se te sišla s magarca i pala pred Davida na lice svoje i poklonila se do zemlje.

24. Tako je pala do nogu njegovih te rekla: “Na mene, gospodaru moj, neka na mene padne nepravda! I dopusti da sluškinja tvoja, molim te, progovori pred tobom pa poslušaj riječi sluškinje svoje!

25. Neka se moj gospodar, molim te, ne obazire na toga čovjeka Belijalovog, i to na Nabala, jer kakvo mu je ime, takav je i on. Nabal mu je ime i ludost je s njim. Ali ja, sluškinja tvoja, nisam vidjela momke gospodara moga koje si ti poslao.

26. Stoga sada, gospodaru moj, tako mi života GOSPODNJEG, i tako mi života duše tvoje, budući da te je GOSPOD zadržao da ne pođeš prolijevati krv i da se ne osvećuješ svojom vlastitom rukom: neka sada neprijateljima tvojim i onima koji traže zlo mome gospodaru bude kao Nabalu!

27. I neka sada ovaj blagoslov, što ga je tvoja sluškinja donijela svome gospodaru, bude darovan momcima koji slijede gospodara moga.

28. Molim te, oprosti prijestup sluškinje tvoje; jer će GOSPOD zasigurno stvoriti trajan dom mome gospodaru, zato što moj gospodar bojuje GOSPODNJE bitke i neće se naći zlo na tebi u sve dane tvoje.

29. Ipak je netko ustao da te progoni i da traži dušu tvoju, ali će duša gospodara moga biti svezana u svežnju života kod GOSPODA, Boga tvoga, a duše neprijatelja tvojih, one će se izbaciti, kao iz praćke.

30. I dogodit će se, kad GOSPOD učini mome gospodaru svako dobro koje je izrekao u svezi s tobom i odredi te za vladara nad Izraelom,

31. da ti ovo neće biti na žalost niti na povredu srca gospodara moga bilo da je nizašto prolio krv ili da se gospodar moj sâm osvetio. No kad GOSPOD bude postupao dobro s gospodarem mojim, tada se sjeti sluškinje svoje!”

32. Nato je David rekao Abigaili: “Blagoslovljen neka bude GOSPOD, Bog Izraelov, koji te je danas poslao meni u susret!

33. Neka je blagoslovljen tvoj savjet i blagoslovljena budi ti što si me danas zadržala da ne pođem prolijevati krv i da se ne osvećujem svojom vlastitom rukom.

34. Jer zaista, tako mi života GOSPODA, Boga Izraelova, koji nije dopustio da te povrijedim: da mi nisi tako brzo izašla u susret, zasigurno ne bi Nabalu do jutarnjeg svjetla ostalo ni ono što uza zid mokri!”

35. Tako je David primio iz njezine ruke ono što mu je donijela pa joj rekao: “Uzađi u miru kući svojoj; pogledaj, poslušao sam glas tvoj i uvažio sam te.”

36. Tada je Abigaila došla k Nabalu; i gle, on je imao gozbu u kući svojoj, gozbu poput kraljevske. I Nabalovo srce se bilo razveselilo u njemu jer je on bio jako pijan; stoga mu ona nije ništa rekla, ni malo ni puno, sve do jutarnjeg svjetla.

37. Ali se ujutro dogodilo, kad je vino izašlo iz Nabala, da mu je žena njegova ispričala sve one događaje tako da mu je srce obamrlo u nutrini njegovoj i on je postao poput kamena.

38. I dogodilo se oko deset dana poslije da je GOSPOD udario Nabala tako da je umro.

39. I kad je David čuo da je Nabal umro, rekao je: “Blagoslovljen neka bude GOSPOD, koji je obranio slučaj sramote moje od ruke Nabalove i sačuvao slugu svoga od zla; jer je GOSPOD okrenuo opakost Nabalovu na glavu njegovu!” Tada je David poslao i poručio Abigaili da bi je uzeo sebi za ženu.

40. I kad su sluge Davidove došle k Abigaili u Karmel, rekli su joj govoreći: “David nas je poslao k tebi da te uzme sebi za ženu.”

41. Nato je ona ustala i poklonila se licem svojim do zemlje te rekla: “Evo, neka sluškinja tvoja bude služavka da pere noge slugama svoga gospodara!”

42. Zatim se Abigaila požurila te ustala i zajahala na magarca sa svojih pet djevojaka koje su išle za njom. I otišla je za poslanicima Davidovim te postala njegova žena.

43. David je uzeo i Ahinoamu iz Jezreela; i one obje bile su mu žene.

44. No Šaul je Mikalu svoju kćer, Davidovu ženu, dao Paltiju, sinu Lajiševu koji je bio iz Galima.