1. Samuelova 26 BKJ
1. Zatim su Zifijci došli k Šaulu u Gibeu govoreći: “Ne sakriva li se David na Hakilskom brdu, koje je ispred Ješimona?”
2. Nato je Šaul ustao i sišao u pustinju Zif, i s njim tri tisuće izabranih ljudi iz Izraela da traže Davida u pustinji Zif.
3. I Šaul se utaborio na Hakilskom brdu, koje je ispred Ješimona, pokraj puta. No David je boravio u pustinji te je vidio da je Šaul došao za njim u pustinju.
4. Stoga je David poslao uhode i doznao da je Šaul zaista došao.
5. Zatim je David ustao i došao do mjesta gdje se Šaul bio utaborio. I David je ugledao mjesto gdje je ležao Šaul i Abner, sin Nerov, zapovjednik njegove vojske. I Šaul je ležao u rovu, a ljudi su se utaborili oko njega.
6. Tada je David progovorio i rekao Ahimeleku Hetitu i Abišaju, sinu Zerujinu, bratu Joabovu, govoreći: “Tko će se sa mnom spustiti k Šaulu u tabor?” A Abišaj je rekao: “Ja ću sići s tobom.”
7. Tako su David i Abišaj došli noću do tih ljudi: i gle, Šaul je ležao i spavao u rovu, a koplje njegovo bilo je zabodeno u zemlju kod njegovog uzglavlja. No Abner i ljudi ležali su oko njega.
8. Tada je Abišaj rekao Davidu: “Bog ti je danas predao neprijatelja u ruke tvoje; stoga sada dopusti mi, molim te, da ga udarim kopljem sve do zemlje, jednim udarcem, a drugi put ga neću ni trebati udariti.”
9. Ali je David rekao Abišaju: “Nemoj ga zatrti; jer tko će ispružiti ruku svoju na GOSPODNJEG pomazanika i ostati bez krivnje?”
10. Nadalje je David rekao: “Tako mi života GOSPODNJEG, GOSPOD će ga udariti, ili će mu doći dan da umre, ili će otići u boj i poginuti.
11. GOSPODE sačuvaj da dignem ruku svoju na pomazanika GOSPODNJEGA! Nego, molim te, uzmi sada koplje što mu je kod uzglavlja i vrč za vodu, pa krenimo!”
12. Tako je David uzeo koplje i vrč za vodu što su bili kod Šaulova uzglavlja te su oni otišli: i nitko nije ništa vidio ni saznao niti se nije probudio; jer su svi spavali zato što je na njih pao dubok san od GOSPODA.
13. Nato je David prešao na drugu stranu te stao na vrh brda, dosta udaljen; veliki razmak bio je između njih.
14. Tada je David povikao prema ljudima i Abneru, sinu Nerovu, govoreći: “Zar se nećeš odazvati, Abnere?” A Abner se je odazvao i rekao: “Tko si ti što vičeš na kralja?”
15. Nato je David rekao Abneru: “Nisi li ti hrabar čovjek? I tko je poput tebe u Izraelu? Zašto onda nisi čuvao svoga gospodara, kralja? Jer je jedan od ljudi došao zatrti kralja, tvoga gospodara.
16. Nije dobro to što si učinio. Tako mi života GOSPODNJEG, vi ste zaslužili umrijeti zato što niste čuvali svoga gospodara, pomazanika GOSPODNJEGA. A sada pogledaj gdje je kraljevo koplje i vrč za vodu što mu je bio kod uzglavlja!”
17. Tada je Šaul prepoznao Davidov glas te rekao: “Je li to tvoj glas, sine moj Davide?” A David je rekao: “To je moj glas, gospodaru moj, kralju!”
18. I rekao je: “Zašto moj gospodar tako progoni svoga slugu? Jer što sam učinio? Kakvo je zlo u ruci mojoj?
19. Stoga sada, molim te, neka moj gospodar, kralj sasluša riječi sluge svoga. Ako te GOSPOD podjario protiv mene, neka mu ugodi prinos; no ako su to sinovi ljudski, neka oni budu prokleti pred GOSPODOM; jer su me danas istjerali da ne ostanem u baštini GOSPODNJOJ, govoreći: ‘Idi, služi tuđim bogovima!’
20. Stoga sada neka ne padne krv moja na zemlju pred lice GOSPODNJE. Jer je kralj Izraelov izašao tragati za jednom buhom, kao kad netko lovi jarebicu po gorama.”
21. Tada je Šaul rekao: “Sagriješio sam! Vrati se, sine moj Davide, jer te neću više povrijediti, zato što je danas moja duša bila dragocjena u očima tvojim. Evo, ludo sam postupao i silno sam pogriješio!”
22. A David je odgovorio i rekao: “Evo kraljeva koplja, pa neka dođe jedan od momaka i neka ga uzme!
23. GOSPOD uzvraća svakome po njegovoj pravednosti i po njegovoj vjernosti: jer te danas GOSPOD predao u ruke moje, ali nisam htio ispružiti ruku svoju na pomazanika GOSPODNJEGA.
24. I gle, kako je danas tvoj život bio jako cijenjen u mojim očima, tako neka moj život bude jako cijenjen u očima GOSPODNJIM i neka me on izbavi iz svih nevolja!”
25. Nato je Šaul rekao Davidu: “Blagoslovljen budi ti, sine moj Davide! Ti ćeš i velika djela izvršiti i još ćeš i nadvladati!” Tako je David otišao svojim putem, a Šaul se vratio u svoje mjesto.