1. Samuelova 30 BKJ

1. I dogodilo se, kad su David i njegovi ljudi trećeg dana došli u Ziklag, da su Amalečani provalili na jug i na Ziklag; i potukli su Ziklag i ognjem ga spalili.

2. A žene su odveli u sužanjstvo, one koje su bile ondje. Nisu pogubili nikoga, ni veliko ni malo, nego su ih odveli i otišli svojim putem.

3. Tako su David i njegovi ljudi došli u grad; kad gle, bio je ognjem spaljen, a njihove žene te njihovi sinovi i njihove kćeri bili su odvedeni u sužanjstvo.

4. Tada su David i ljudi, koji su bili s njim, podigli glas svoj i plakali sve dok više nisu imali snage za plakanje.

5. I obje Davidove žene bile su odvedene u sužanjstvo, Ahinoama Jezreelka i Abigaila, žena Nabala Karmelićanina.

6. I David je bio jako potišten jer su ljudi govorili da će ga kamenovati, zato što su duše svih ljudi bile ražalošćene, svakome zbog njegovih sinova i zbog njihovih kćeri. Ali se David ohrabrio u GOSPODU, Bogu svome.

7. Tada je David rekao svećeniku Abijataru, sinu Ahimelekovu: “Molim te, donesi mi ovamo efod!” I Abijatar je donio Davidu efod.

8. I David je potražio GOSPODA govoreći: “Hoću li u potjeru za tom četom? Hoću li ih sustići?” A on mu je odgovorio: “Idi u potjeru jer ćeš ih zasigurno sustići i bez gubitaka sve povratiti.”

9. Tako je David pošao, on i šest stotina ljudi koji su bili s njim i došli su do potoka Besora, gdje su neki, koji su zaostali, stali.

10. No David je nastavio potjeru, on i četiri stotine ljudi; jer je dvije stotine ljudi zaostalo, oni su bili tako iznemogli da nisu mogli prijeći preko potoka Besora.

11. I naišli su u polju na nekog Egipćanina te su ga doveli k Davidu; i dali su mu kruha da jede i vode da pije.

12. A dali su mu komad smokvine pogače i dva grozda suhoga grožđa. I kad je to pojeo, vratio mu se duh, jer tri dana i tri noći nije jeo kruha i vodu nije pio.

13. Tada mu je David rekao: “Čiji si ti i odakle si ti?” A on je rekao: “Ja sam mladić iz Egipta, sluga jednog Amalečanina; i moj gospodar me je ostavio zato što sam se razbolio prije tri dana.

14. Mi smo provalili na jug Keretski i na pokrajine koje pripadaju Judi, i na jug Kalebov, a Ziklag smo ognjem spalili.”

15. Nato mu je David rekao: “Možeš li me odvesti k toj četi?” A on je rekao: “Zakuni mi se Bogom da me nećeš ubiti i da me nećeš predati u ruke mome gospodaru, pa ću te odvesti do te čete!”

16. I kad ga je on odveo tamo, gle, oni su se bili raspršili po svoj onoj zemlji, jedući i pijući i plešući zbog svega velikoga plijena što su ga oteli iz zemlje filistejske i iz zemlje Judine.

17. I David ih je udarao od sumraka sve do večeri sljedećeg dana; i nitko od njih nije umaknuo, osim četiri stotine mladića, koji su zajahali na deve i pobjegli.

18. I David je povratio sve što su odnijeli Amalečani; i obje svoje žene David je oslobodio.

19. I ništa im nije nestalo, ni malo ni veliko, ni sinovi ni kćeri, ni plijen niti nešto što im je bilo oteto: David je sve povratio.

20. Tada je David uzeo sva stada i krda koja su oni dotjerali pred onom ostalom stokom. I rekao je: “Ovo je Davidov plijen!”

21. Zatim je David došao k onim dvjema stotinama ljudi koji su bili iznemogli te nisu mogli slijediti Davida i koje su oni ostavili kod potoka Besora te su oni izašli u susret Davidu i u susret ljudima koji su bili s njim. I kad se David približio ljudima, pozdravio ih je.

22. Tada su progovorili svi opaki ljudi i ljudi Belialovi, od onih koji su išli s Davidom, te su rekli: “Zato što nisu išli s nama, nećemo im dati ništa od plijena koji smo povratili, nego samo svakome njegovu ženu i njegovu djecu, da ih mogu povesti i otići!”

23. Nato je David rekao: “Ne činite tako, braćo moja, s onim što nam je GOSPOD dao: on nas je štitio i predao nam u ruke naše tu četu koja je krenula protiv nas.

24. Jer tko će vas poslušati u tom slučaju? Nego kakav je dio onome koji silazi u boj, takav će biti dio onome koji ostaje kod tovara; neka dijele jednako.”

25. I tako je bilo od onog dana pa nadalje, da je on to učinio odredbom i uredbom za Izrael sve do dana današnjega.

26. A kad je David došao u Ziklag, poslao je plijen starješinama Judinim, baš svojim prijateljima, govoreći: “Evo dara za vas od plijena neprijatelja GOSPODNJIH!”

27. Onima koji su bili u Betelu, i onima koji su bili na jugu Ramota i onima koji su bili u Jatiru;

28. i onima koji su bili u Aroeru, i onima koji su bili u Sifmotu i onima koji su bili u Eštemoi;

29. i onima koji su bili u Rakalu, i onima koji su bili u jerahmeelskim gradovima i onima koji su bili u kenijskim gradovima;

30. i onima koji su bili u Hormi, i onima koji su bili u Korašanu i onima koji su bili u Ataku;

31. i onima koji su bili u Hebronu i u svim onima mjestima u koja je sâm David sa svojim ljudima često obilazio.