2. Korinćanima 2 BKJ

1. A ovo sam u sebi odlučio: neću opet doći k vama u tjeskobi.

2. Jer ako ja vas žalostim, tko je taj koji će mene razveseliti ako ne onaj koga ja žalostim?

3. I pisao sam vam to isto da me, kad dođem, ne ražaloste oni koji bi me trebali razveseliti, pouzdajući se u sve vas da je moja radost, radost vas svih.

4. Jer sam vam pisao iz mnogih nevolja i tjeskobe srca s mnogim suzama, ne da bi se ražalostili, nego da bi upoznali preobilnu ljubav koju imam prema vama.

5. A ako me je tko ražalostio, nije mene ražalostio, nego djelomično, da ne pretjerujem, sve vas.

6. Dosta je takvome ta kazna koja mu je dosuđena od većine.

7. Stoga mu vi, naprotiv, radije oprostite i utješite ga, da ga takva prevelika žalost ne shrva.

8. Zato vas zaklinjem, potvrdite svoju ljubav prema njemu.

9. Jer zbog toga sam vam i pisao, da bi spoznao vašu prokušanost, jeste li u svemu poslušni.

10. A kome vi nešto oprostite, opraštam i ja. Jer i ja ako sam kome što oprostio, kome sam to oprostio, radi vas sam to oprostio umjesto Krista,

11. da nas ne bi nadmudrio Sotona; jer nam nisu nepoznata njegova lukavstva.

12. A kad sam došao u Troadu propovijedati Kristovo evanđelje, premda su mi vrata bila otvorena u Gospodinu,

13. nisam imao spokoja u svom duhu, jer nisam našao Tita, svoga brata; nego, kad sam se oprostio s njima, otišao sam u Makedoniju.

14. A hvala Bogu, koji nam daje da uvijek odnosimo trijumf u Kristu i po nama širi na svakome mjestu miris spoznaje o njemu.

15. Jer smo Bogu Kristov miomiris, među onima koji su spašeni i među onima koji propadaju.

16. Jednima smo miris smrti za smrt, a drugima miris života za život. A tko je za ovo sposoban?

17. Jer mi nismo kao mnogi koji iskrivljuju riječ Božju; nego s iskrenošću, štoviše kao od Boga pred Bogom, u Kristu govorimo.