2. Korinćanima 2 SHP

1. Tako sam, dakle, odlučio da vas ne žalostim kad ponovo dođem k vama.

2. Jer, ako ja rastužim vas, tko će onda razvedriti mene ako ne vi koje sam rastužio?

3. A pisao sam vam tako da me ne bi, kad dođem k vama, rastužili oni koji bi me trebali razveseliti. Vjerovao sam da će svima vama biti drago ako budem zadovoljan.

4. Pisao sam vam u velikoj tuzi, slomljenog srca i u suzama, ne da bih vam nanio bol, nego da biste znali koliko je velika moja ljubav prema vama.

5. No, ako je tko koga rastužio, nije rastužio mene, nego donekle sve vas — ne želim pretjerivati.

6. Ova kazna, koju je većina dosudila čovjeku o kojem govorim, dovoljna je.

7. Umjesto toga, oprostite mu i ohrabrite ga, da ga ne bi svladala pretjerana tuga.

8. Zato vas molim, iskažite mu ljubav.

9. Evo zašto sam vam pisao: da vas ispitam i vidim hoćete li biti poslušni u svemu.

10. Ako vi nekome oprostite, opraštam mu i ja. A što sam oprostio — ako sam imao išta — to sam, pred Kristom, napravio radi vas,

11. da nas ne nadmudri Sotona jer vrlo dobro znamo njegove nakane.

12. Došao sam u Troadu da propovijedam Radosnu vijest o Kristu. Iako mi je Gospodin dao priliku da ondje služim,

13. bio sam jako zabrinut jer tamo nisam našao svoga brata Tita. Tako sam se pozdravio s njima i otišao u Makedoniju.

14. Ali, hvala Bogu koji nas po Kristu uvijek vodi u pobjedu. On kroz nas svuda širi znanje o sebi, poput ugodnog mirisa.

15. Mi smo Bogu ugodan Kristov miris, kako među onima koji su na putu spasenja tako i među onima koji su na putu uništenja.

16. Onima koji su na putu propasti to je smrad smrti koji vodi u smrt, a onima koji su na putu spasenja to je miris života koji vodi u život. Tko je sposoban za takav zadatak?

17. Nismo oni koji trguju Božjom riječju zbog dobitka, kao što mnogi rade. Ne, mi u Kristu govorimo iskreno, znajući da govorimo od Boga poslani i u Božjoj prisutnosti.