2. Samuelova 1 BKJ

1. I dogodilo se, nakon Šaulove smrti, kad se David vratio iz pokolja nad Amalečanima, da je David proveo dva dana u Ziklagu.

2. I dogodilo se baš trećega dana da je došao neki čovjek iz Šaulova tabora, i gle, odjeća mu je bila razderana, a na glavi mu je bila zemlja. I bilo je to tako, kad je došao k Davidu da se bacio na zemlju i naklonio se.

3. Nato mu je David rekao: “Odakle dolaziš?” A on mu je rekao: “Umakao sam iz tabora Izraelova.”

4. Zatim ga je David upitao: “Što se to dogodilo? Molim te, ispričaj mi!” A on je odgovorio: “Narod je pobjegao iz boja, a mnogi su od naroda i pali i poginuli. I Šaul i Jonatan, sin njegov su također poginuli.”

5. Nato je David rekao mladiću koji mu je to govorio: “Kako znaš da su Šaul i Jonatan sin njegov poginuli?”

6. A mladić koji mu je govorio, rekao je: “Slučajno sam bio na gori Gilboi, i gle, Šaul se upro u svoje koplje, i evo, bojna kola i konjanici žestoko su krenuli za njim.

7. I kad je on pogledao iza sebe, ugledao je mene pa me je zazvao, a ja mu odgovorio: ‘Evo me!’

8. Tada me je upitao: ‘Tko si ti?’ A ja sam mu odgovorio: ‘Ja sam Amalečanin.’

9. Tada mi je ponovo rekao: ‘Stani, molim te, nada mnom i pogubi me, jer me obuzela muka, budući da je još sav život u meni!’

10. Tako sam ja stao nad njega i pogubio ga zato što sam bio siguran da neće preživjeti nakon što je pao. Zatim sam uzeo krunu koja mu je bila na glavi i narukvicu koja mu je bila na ruci i donio sam to ovamo svome gospodaru.”

11. Tada je David zgrabio svoju odjeću i razderao je, a isto tako i svi ljudi koji su bili s njim.

12. I tugovali su i plakali i postili sve do večeri za Šaulom i za Jonatanom, sinom njegovim te za narodom GOSPODNJIM i za domom Izraelovim, zato što su pali od mača.

13. Zatim je David upitao mladića koji mu je govorio: “Odakle si ti?” A on je odgovorio: “Ja sam sin jednoga tuđinca, Amalečanina.”

14. Tada mu je David rekao: “Kako se nisi bojao ispružiti ruku svoju da uništiš pomazanika GOSPODNJEGA?”

15. Nato je David dozvao jednoga od mladića i rekao mu: “Priđi i navali na njega!” I on ga je udario tako da je umro.

16. Zatim mu je David rekao: “Tvoja krv na glavu tvoju! Jer su usta tvoja posvjedočila protiv tebe, govoreći: ‘Ja sam ubio pomazanika GOSPODNJEGA.’ ”

17. Tada je David zatužio ovom tužaljkom za Šaulom i za Jonatanom, sinom njegovim:

18. (Također im je naložio da pouče sinove Judine kako koristiti lûk; gle to je zapisano u knjizi Jašerevoj.)

19. “Divota Izraelova pogubljena je na uzvišicama tvojim, kako li su pali junaci!

20. O tome ne govorite u Gatu, ne objavljujte to po ulicama aškelonskim, da se kćeri filistejske ne raduju, da ne likuju kćer neobrezanih.

21. O gore gilbojske, neka na vama ne bude rose, ni neka ne bude kiše na vama ni polja s prinosima! Jer je ondje podlo odbačen štit junaka, štit Šaulov, kao da nije bio uljem pomazan.

22. Bez krvi pobijenih, bez sala junaka, lûk Jonatanov nikad se nije vratio, i mač se Šaulov nikad nije prazan vratio!

23. Šaul i Jonatan, ljupki su i dragi bili za života svoga, ni u smrti se svojoj nisu odvojili. Od orlova su brži bili, od lavova snažniji!

24. Kćeri Izraelove, plačite nad Šaulom koji vas je u grimizno predivo oblačio, s drugim raskošima, koji je zlatni nakit po odjeći vašoj vješao.

25. Kako li su usred boja popadali junaci! Jonatane, pogubljen si bio na uzvišicama svojim!

26. Potresen sam zbog tebe, brate moj Jonatane, bio si mi jako drag! Ljubav mi je tvoja bila čudesna, nadilazeći i ljubav žene.

27. Kako li su popadali junaci, i oružje bojno propalo!”