2. Samuelova 1 SHP

1. Nakon Šaulove smrti, David se vratio u Siklag. Bilo je to nakon pobjede nad Amalečanima. Tu se zadržao dva dana.

2. Treći je dan stigao jedan čovjek iz Šaulovog tabora, razderane odjeće i glave posute prašinom. Kad je došao do Davida, poklonio se pred njim do zemlje.

3. »Odakle dolaziš?« upitao je David. Čovjek je odgovorio: »Pobjegao sam iz izraelskog tabora.«

4. »Što se dogodilo? Pričaj!« »Izraelska vojska povukla se iz borbe«, odgovorio je čovjek. »Poginulo je mnogo ljudi. Šaul i njegov sin Jonatan su mrtvi.«

5. David je upitao mladića: »Kako znaš da su Šaul i Jonatan mrtvi?«

6. »Zatekao sam se na planini Gilboa«, odgovorio je mladić. »Naišao sam na Šaula. Oslanjao se na koplje, dok su mu se brzo približavala neprijateljska bojna kola i konji.

7. Osvrnuo se i ugledao me. Pozvao me i spremno sam se odazvao.

8. Pitao me tko sam, a ja sam mu rekao da sam Amalečanin.

9. Tada mi je rekao: ‘Ubij me! U smrtnim sam mukama, jedva sam još živ.’

10. Znao sam da onako ranjen neće preživjeti. Ubio sam ga, skinuo mu krunu s glave i narukvicu koju je imao na ruci te ih donio tebi, gospodaru.«

11. Kad je to čuo, David je, silno tužan, razderao svoju odjeću. Svi ljudi oko njega učinili su isto.

12. Pjevali su tužaljke, glasno plakali i postili sve do večeri. Oplakivali su Šaula i Jonatana, a i mnogo ratnika iz BOŽJEG naroda Izraela, koji su bili poginuli u borbi.

13. David je upitao mladića koji mu je donio loše vijesti: »Odakle si?« »Sin sam jednog stranca, Amalečanina«, odgovorio je on.

14. »Kako si se usudio dići ruku na kralja, BOŽJEG pomazanika?« upitao je David.

15. Pozvao je jednog od svojih slugu i zapovjedio: »Pogubi ga!« Sluga je tada ubio glasnika. Dok je mladić umirao,

16. David mu je dobacio: »Sam si kriv za svoju smrt. Presudio si sebi rekavši: ‘Ubio sam BOŽJEG pomazanika.’«

17. David je ispjevao tužaljku o kralju Šaulu i njegovom sinu Jonatanu.

18. Zapovjedio je narodu Jude da je nauče i pjevaju. Pjesma se zove »Oružje« i zapisana je u Knjizi junaka pravednika:

19. »Izraelski kralj i princ, leže mrtvi u gorju. O, kako su u borbi pali junaci!

20. Neka nitko u Gatu o tome ništa ne zna, neka se ne priča na ulicama Aškelona. Jer, veselit će se Filistejke, radovati strankinje.

21. Neka planine Gilboe ne dobivaju više rosu ni kišu. Neka im polja ne donose plod. Jer, ondje trunu štitovi junaka. Šaulov štit ostao je nenauljen,

22. ali je u ratničku krv umočen. Jonatanova strijela našla je protivnika, a Šaul je mačem sasjekao neprijatelja.

23. Šaul i Jonatan uvijek su bili svake ljubavi i divljenja vrijedni. Čak i u smrti ostali su nerazdvojni, brži od orlova, od lavova snažniji.

24. Plačite za Šaulom, kćeri Izraela, jer on vas je u raskoš oblačio, zlatnim ukrasima kitio.

25. O, kako padaju junaci u borbi! U gorju Jonatan mrtav leži.

26. Tuga me razdire, Jonatane prijatelju, jer silno sam te volio. Ljubav mi je tvoja bila posebna, vjernija od ljubavi žene za muža.

27. Junaci su pali u borbi, izgubljeno je njihovo oružje!«