2. Samuelova 15 SHP

1. Nakon nekog vremena, Abšalom je nabavio bojna kola, konje i pedesetoricu ljudi da trče ispred njega.

2. Ustajao bi rano i stajao pokraj gradskih vrata. Kad bi netko dolazio s nekim problemom kod kralja Davida po savjet, Abšalom bi mu prišao i razgovarao s njim. Pitao bi ga: »Iz kojeg si grada?« Čovjek bi mu odgovorio iz kojeg je izraelskog plemena.

3. Abšalom bi mu tada rekao: »Vidiš, tvoji zahtjevi su dobri i pravedni, ali kralj te neće saslušati.«

4. I još bi mu rekao: »E, kad bi mene postavili za suca u ovoj zemlji! Svatko bi mogao doći k meni sa svojom parnicom ili slučajem, a ja bih mu pravedno sudio.«

5. Kad god bi netko prišao da mu se pokloni, Abšalom bi ga zagrlio i poljubio.

6. Tako se ponašao prema svim Izraelcima koji su dolazili kod kralja po pravdu. Na taj je način pridobio njihova srca.

7. Nakon četiri godine Abšalom je rekao kralju: »Pusti me u Hebron da izvršim zavjet koji sam dao BOGU.

8. Dok sam živio u Gešuru u Aramu, obećao sam: ‘BOŽE, ako me dovedeš natrag u Jeruzalem, služit ću ti na poseban način.’«

9. »Idi u miru«, odgovori kralj i Abšalom ode u Hebron.

10. Potom je Abšalom svim izraelskim plemenima poslao špijune s porukom: »Kad začujete zvuk roga, uzviknite: ‘Abšalom je kralj u Hebronu!’«

11. Dvjesto je ljudi krenulo s kraljevim sinom iz Jeruzalema. Pozvao ih je kao goste u pratnji, a oni su otišli s njim, ne sluteći ništa o njegovim planovima.

12. Ahitofel je bio Davidov savjetnik. Bio je iz grada Giloa. Dok je Abšalom prinosio žrtve, pozvao je Ahitofela da mu se pridruži. Tako se Abšalomova urota razvijala i sve je više ljudi pristajalo uz njega.

13. Glasnik je došao k Davidu i rekao: »Izraelci se sve više priklanjaju Abšalomu.«

14. Nato je David rekao svim svojim službenicima u Jeruzalemu: »Bježimo odmah jer inače ni jedan od nas neće pobjeći Abšalomu! Požurimo da nas ne preduhitri i pobije sve u gradu!«

15. Kraljevi su službenici odgovorili: »Gospodaru kralju, učinit ćemo što god odlučiš.«

16. Kralj je krenuo u pratnji svih ukućana. Ostavio je samo svojih deset žena ropkinja da vode brigu o palači.

17. Kad je kraljevska povorka odlazila iz grada, kralj je zastao pored posljednje kuće.

18. Kraj njega su prolazili svi njegovi službenici, Kerećani i Pelećani, kao i svih šest stotina Gaćana koji su s kraljem došli iz Gata.

19. Kralj se obratio Itaju iz Gata: »Zašto i ti ideš s nama? Ionako si stranac, prognanik iz svoje zemlje. Vrati se i ostani uz novog kralja.

20. Tek si mi se jučer pridružio. Ne trebaš lutati sa mnom od jednog mjesta do drugog. Povedi svoje sunarodnjake i vratite se. Neka vam BOG iskaže svoju ljubav i vjernost.«

21. Ali Itaj je odgovorio kralju: »Zaklinjem se i BOGU i tebi, gospodaru kralju, gdje god budeš, živ ili mrtav, tu će biti i tvoj sluga.«

22. Nato će mu David: »Dobro, pođimo dalje.« Tako je Itaj iz Gata nastavio dalje u povorci sa svim drugim Gaćanima i njihovim obiteljima.

23. Svi su glasno plakali dok je prolazio David sa svojim ljudima. Povorka je prošla preko doline potoka Kidrona i krenula dalje, putem prema pustinji.

24. Abjatar i Sadok, kao i svi Leviti, nosili su kovčeg Božjeg saveza. Spustili su ga i čekali dok pored njega nije prošao sav narod na izlasku iz grada.

25. Kralj je rekao Sadoku: »Vrati Božji kovčeg u grad. Ako mi je BOG naklonjen, vratit ću se u Jeruzalem i ponovo vidjeti Božji kovčeg i mjesto gdje stoji.

26. Ako mi BOG nije naklonjen, neka sa mnom čini kako misli da je najbolje.«

27. Kralj je još rekao svećeniku Sadoku: »Zar ne shvaćaš što se događa? Mirno se vrati u grad sa svojim sinom Ahimaasom i s Jonatanom, Abjatarovim sinom,

28. a ja ću na riječnim prijelazima prema pustinji čekati vijesti od vas.«

29. Tako su Sadok i Abjatar vratili Božji kovčeg i ostali u Jeruzalemu.

30. David se plačući uspinjao na Maslinsku goru, pokrivene glave i bos. I sav se narod s njim uspinjao plačući, pokrivenih glava.

31. David je primio vijest da je Ahitofel među urotnicima s Abšalomom. Pomolio se: »BOŽE, učini da Ahitofelovi savjeti budu glupi.«

32. David je stigao na vrh Maslinske gore, gdje se štovalo Boga, a ondje ga je dočekao Arkijac Hušaj, razderane odjeće i glave posute zemljom u znak tuge.

33. David mu je rekao: »Ako kreneš sa mnom, bit ćeš mi na teret.

34. No ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: ‘Kralju, bit ću ti sluga. Prije sam bio sluga tvog oca, a sad ću služiti tebi’, pomoći ćeš mi tako što ćeš kvariti Ahitofelove savjete.

35. Sve što čuješ u kraljevoj palači prenosit ćeš svećenicima Sadoku i Abjataru.

36. S njima su i njihovi sinovi Ahimaas i Jonatan pa ćeš mi po njima javljati sve što čuješ.«

37. Tako je Davidov prijatelj Hušaj stigao u Jeruzalem baš kad je Abšalom ulazio u grad.