2. Samuelova 16 BKJ

1. A kad je David prešao malo preko vrha brda, gle, došao mu je u susret Ziba, sluga Mefibošetov, s jednim parom osamarenih magaraca, a na njima dvije stotine hljebova kruha i stotinu grozdova suhog grožđa te stotinu ljetnih plodova i mijeh vina.

2. Nato je kralj upitao Zibu: “Što ćeš s time?” A Ziba je odgovorio: “Magarci neka budu za kraljeve dvorane, za jahanje, a kruh i ljetni plod momcima za jelo, te vino za piće onima koji se izmore u pustinji.”

3. Nato je kralj rekao: “A gdje je sin tvoga gospodara?” A Ziba je rekao kralju: “Gle, boravi u Jeruzalemu jer je rekao: ‘Danas će mi dom Izraelov vratiti kraljevstvo moga oca.’ ”

4. Tada je kralj rekao Zibi: “Evo, sve što je pripadalo Mefibošetu, tvoje je.” A Ziba je rekao: “Ponizno te zaklinjem da bih našao milost u očima tvojim, moj gospodaru kralju!”

5. A kad je kralj David došao do Bahurima, gle, odande je izašao čovjek od roda doma Šaulova po imenu Šimej, sin Gerin. Izlazio je i dok je išao neprestano je proklinjao.

6. I bacao je kamenje na Davida i na sve sluge kralja Davida, kome su sav narod i svi junaci bili na desnoj i lijevoj strani.

7. A Šimej je ovako govorio dok je proklinjao: “Odlazi, odlazi, ti čovječe okrvavljenih ruku i čovječe Belijalov!

8. GOSPOD je okrenuo na tebe svu krv doma Šaulova, na čijem si se mjestu ti zakraljio. I predao je GOSPOD kraljevstvo u ruke tvome sinu Abšalomu, i evo, obuzet si opačinom svojom zato što si jedan čovjek okrvavljenih ruku.”

9. Tada je Zerujin sin Abišaj rekao kralju: “Zašto da ovaj crknuti pas proklinje moga gospodara kralja? Dopusti mi, molim te, da odem prijeko i da mu skinem glavu!”

10. A kralj je rekao: “Što ja imam s vama, sinovi Zerujini? Pustite mu da tako proklinje jer mu je GOSPOD rekao: ‘Proklinji Davida!’, tko onda može reći: ‘Zašto tako činiš?’ ”

11. Nato je David rekao Abišaju i svim svojim slugama: “Evo, moj sin koji je izašao iz moje nutrine traži moj život; koliko li više sada ovaj Benjaminovac to želi učiniti? Pustite ga, i neka proklinje jer mu je GOSPOD to naložio.

12. Možda će biti da će GOSPOD pogledati na moju nevolju i da će mi GOSPOD uzvratiti dobrim za njegovo današnje proklinjanje.”

13. I kako je David sa svojim ljudima išao putem, Šimej je išao po brdovitoj strani nasuprot njemu, i proklinjao je dok je išao te je bacao kamenje na njega i dizao prašinu.

14. A kralj i sav narod koji je bio s njim, stigao je umoran te su se ondje okrijepili.

15. A Abšalom i sav narod, ljudi iz Izraela, došli su u Jeruzalem; i Ahitofel s njima.

16. I dogodilo se, kad je Hušaj Arhijac, Davidov prijatelj, došao k Abšalomu, da je Hušaj rekao Abšalomu: “Živio kralj! Živio kralj!”

17. Tada je Abšalom rekao Hušaju: “Je li to tvoja dobrota prema tvome prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?”

18. A Hušaj je rekao Abšalomu: “Ne, nego koga izabere GOSPOD i ovaj narod i svi ljudi iz Izraela, njegov ću biti i s njim ću ostati.

19. A uz to: kome da služim? Zar da ne služim pred sinom njegovim? Kako sam služio pred ocem tvojim, tako ću biti pred tobom.”

20. Nato je Abšalom rekao Ahitofelu: “Dajte vaš savjet, što da činimo!”

21. I Ahitofel je rekao Abšalomu: “Uđi k inočama svoga oca, koje je ostavio da čuvaju dvor; tada će sav Izrael čuti da si se ogadio svome ocu. Nato će se ojačati ruke svih koji su uz tebe.”

22. Tako su za Abšaloma razapeli šator na krovu dvora i Abšalom je ušao k inočama svoga oca na oči svemu Izraelu.

23. A savjet kojim bi Ahitofel savjetovao u ono dane bio je kao da netko traži proročanstvo od Boga; takav je bio svaki Ahitofelov savjet i kod Davida i kod Abšaloma.