2. Samuelova 20 SHP

1. Ondje se zatekao Šeba, Bikrijev sin iz Benjaminovog plemena. Bio je bezvrijedni buntovnik. Zatrubio je u rog i viknuo: »Mi nemamo udio u Davidu ni nasljedstvo u Jišajevom sinu! Vratite se kući, Izraelci!«

2. I svi su Izraelci napustili Davida i otišli za Šebom, Bikrijevim sinom. Judejci su, međutim, ostali uz svoga kralja i pratili ga cijelim putem od rijeke Jordan do Jeruzalema.

3. Kad se David vratio u palaču u Jeruzalemu, smjestio je svojih deset žena ropkinja, koje je ostavio da vode brigu o palači, u zasebnu kuću pod stražom. Brinuo se za njih i snabdijevao ih, ali više nije spavao s njima. Tu su živjele kao udovice do svoje smrti.

4. Kralj je rekao Amasi: »Pozovi sve Judejce! Neka se ovdje okupe za tri dana. I ti budi s njima.«

5. Tako je Amasa počeo okupljati Judejce, ali to je činio duže vremena nego što mu je odredio kralj.

6. David je rekao Abišaju: »Šeba, Bikrijev sin, nanijet će nam sad više štete nego Abšalom. Uzmi moje ljude i kreni za njim u potjeru prije nego što se domogne utvrđenih gradova i pobjegne nam.«

7. Tako su iz Jeruzalema u potjeru za Šebom krenuli Joabovi ljudi, Kerećani i Pelećani te svi ratnici.

8. Kad su bili pored Velike stijene u Gibeonu, ususret im je izašao Amasa. Joab je nosio vojničku odjeću i oko struka pripasan pojas s bodežom u koricama. Dok je koračao prema Amasi, potajno je izvadio bodež.

9. »Kako si, brate?« upitao je Joab Amasu pa ga desnom rukom uhvatio za bradu i privukao da ga poljubi.

10. Amasa nije primijetio bodež u drugoj Joabovoj ruci. Joab je zarinuo bodež Amasi u trbuh i prosuo mu utrobu po zemlji. Amasa je bio mrtav i prije drugog uboda. Joab i njegov brat Abišaj nastavili su potjeru za Šebom.

11. Jedan od Joabovih vojnika stao je pokraj Amasinog tijela i povikao: »Tko je god za Joaba i Davida, neka krene za Joabom!«

12. Amasa je ležao u krvi nasred puta. Vojnik je vidio da se svi zaustavljaju pored tijela pa ga je odvukao s ceste u polje i prekrio ogrtačem.

13. Kad je uklonio tijelo, sva je vojska brže krenula dalje za Joabom u potjeru za Šebom, Bikrijevim sinom.

14. Šeba je prošao kroz sva izraelska plemena na putu do grada Abela u Bet Maaki. Svi su se Berićani okupili i otišli s njim.

15. Joabova ih je vojska, međutim, sustigla i opkolila grad. Podigli su nasip uz vanjske bedeme grada i razbijali kamenje zidina kako bi ih srušili.

16. No jedna im mudra žena dovikne iz grada: »Slušajte! Zovite Joaba. Želim razgovarati s njim.«

17. Kad je Joab prišao, žena ga upita: »Jesi li ti Joab?« On odgovori: »Jesam.« »Poslušaj riječi svoje sluškinje«, rekla je. A on odgovori: »Slušam te.«

18. »Nekad se govorilo«, nastavi ona, »‘Potraži pomoć u Abelu i dobit ćeš je.’

19. Ja sam jedna od mnogih miroljubivih i vjernih u Izraelu. Naumio si uništiti velik i važan izraelski grad. Zar želiš uništiti ono što pripada BOGU?«

20. »Ni u kojem slučaju! Ne želim ništa razarati!« odgovorio je Joab. »Ne želim uništiti vaš grad.

21. No u njemu se skriva Šeba, Bikrijev sin, iz Efrajimovoga gorja. Pobunio se protiv kralja Davida. Predajte ga i povući ću se od vašega grada.« A žena je rekla Joabu: »Dobacit ćemo ti njegovu glavu preko zidina.«

22. Žena je stanovnicima grada rekla svoju mudru zamisao. Odrubili su glavu Šebi, Bikrijevom sinu, i bacili je preko gradskih zidina. Joab je zatim zatrubio i cijela se vojska povukla. Vojnici su se razišli kućama, a Joab se vratio kralju u Jeruzalem.

23. Joab je bio zapovjednik cijele izraelske vojske. Benaja, Jojadin sin, zapovijedao je Kerećanima i Pelećanima.

24. Adoram je bio zadužen za prisilnu radnu snagu. Jošafat, Ahiludov sin, bio je povjesničar.

25. Šeba je bio državni pisar, Sadok i Abjatar svećenici,

26. a Ira iz Jaira osobni Davidov svećenik.