2. Samuelova 3 BKJ

1. A rat između Šaulove kuće i Davidove bio je dugotrajan; no David je postajao sve jači i jači, a Šaulova kuća je postajala sve slabija i slabija.

2. I Davidu su se u Hebronu rodili sinovi; i njegov prvorođenac je bio Amnon, od Ahinoame Jezreelke;

3. a drugi je bio Kileab, od Abigaile, žene Nabala Karmelićanina; i treći Abšalom, sin Maake, kćeri Talmaja, gešurskoga kralja;

4. te četvrti Adonija, sin Hagitin; i peti Šefatija, sin Abitalin;

5. te šesti Itream, od Egle, Davidove žene. Ovi su se Davidu rodili u Hebronu.

6. I dogodilo se, dok je trajao rat između kuće Šaulove i kuće Davidove, da se Abner ojačao u kući Šaulovoj.

7. A Šaul je imao inoču po imenu Rizpa, bila je kći Ajina: i Išbošet je rekao Abneru: “Zašto si ušao k inoči oca moga?”

8. Nato se Abner jako razgnjevio zbog tih Išbošetovih riječi te rekao: “Zar sam ja pseća glava koja na Judi danas pokazuje dobrotu domu tvoga oca Šaula, njegovoj braći i njegovim prijateljima; i nisam te predao u ruke Davidove, da me ti danas optužuješ da sam kriv u vezi te žene?

9. Tako Bog neka učini Abneru i još više, osim ako tako ne učinim njemu, kako se GOSPOD zakleo Davidu:

10. da prenese kraljevstvo s kuće Šaulove i da utvrdi prijestolje Davidovo nad Izraelom i nad Judom, od Dana sve do Beeršebe!”

11. Nato on više nije mogao odgovoriti ni riječ Abneru jer ga se bojao.

12. Tada je Abner poslao glasnike k Davidu u njegovo ime, govoreći: “Čija je zemlja?” Isto tako govoreći: “Sklopi savez sa mnom i evo, moja će ruka biti s tobom da dovede sav Izrael k tebi.”

13. Nato je on odgovorio: “Dobro! Ja ću sklopiti savez s tobom! Ali jedno ja tražim od tebe, a to je: nećeš vidjeti lice moje osim ako prvo ne dovedeš Mikalu, Šaulovu kćer, kad dođeš vidjeti moje lice.”

14. Zatim je David poslao glasnike k Išbošetu, Šaulovu sinu, govoreći: “Predaj mi moju ženu Mikalu, koju sam za sebe isprosio stotinom filistejskih prepucija.”

15. I Išbošet je poslao po nju te ju je uzeo od njezina muža, baš od Paltiela, sina Lajiševa.

16. A njezin muž je krenuo s njom putem plačući za njom sve do Bahurima. Tada mu je Abner rekao: “Idi, vrati se!” I on se vratio.

17. A Abner je razgovarao sa starješinama Izraelovim, govoreći: “Tražili ste i u prošlim vremenima za Davida da bude kralj nad vama.

18. Onda to sada učinite; jer je GOSPOD rekao o Davidu, govoreći: ‘Rukom svoga sluge Davida spasit ću svoj narod Izrael iz ruke Filistejaca i iz ruku svih njegovih neprijatelja.’ ”

19. Tako je Abner govorio i na uši Benjaminove. Zatim je Abner otišao u Hebron da i na uši Davidove kaže sve ono što se činilo dobro Izraelu, i ono što se činilo dobro svemu domu Benjaminovu.

20. Tako je Abner došao k Davidu u Hebron, i s njim dvadeset ljudi. I David je Abneru i ljudima koji su bili s njim priredio gozbu.

21. Tada je Abner rekao Davidu: “Ustat ću i krenuti! I skupit ću sav Izrael k svome gospodaru kralju da mogu sklopiti savez s tobom da ti možeš kraljevati nad svime što poželi srce tvoje.” Nato je David otpustio Abnera, te je on otišao u miru.

22. I gle, sluge Davidove i Joab dolazili su iz potjere za četom te su nosili sa sobom velik plijen. No Abner nije više bio kod Davida u Hebronu, jer ga je on bio otpustio, te je on otišao u miru.

23. Kad je stigao Joab i sva vojska koja je išla s njim, javili su Joabu govoreći: “Abner, Nerov sin, došao je kralju i on ga je otpustio pa je otišao u miru.

24. Tada je Joab došao kralju i rekao mu: “Što si učinio? Gle, Abner je došao k tebi; zašto si ga tako otpustio te je samo otišao?

25. Poznaješ Abnera, sina Nerova, da je došao da te prevari i da dozna tvoje izlaske i dolaske i da dozna sve što ti činiš!”

26. I kad je Joab izašao od Davida poslao je glasnike za Abnerom, koji ga je doveo natrag sa studenca Sire; no David o tome nije ništa znao.

27. A kad se Abner vratio u Hebron, Joab ga je uzeo na stranu, između gradskih vrata kako bi s njim na miru razgovarao, i ondje ga je udario ispod petog rebra tako da je ovaj umro zbog krv Asahela, brata njegova.

28. I kad je kasnije David to čuo, rekao je: “Ja i moje kraljevstvo nevini smo pred GOSPODOM zauvijek za krv Abnera, sina Nerova.

29. Neka to počiva na glavi Joabovoj i na svemu domu oca njegova; i neka nikad ne ponestane u domu Joabovu onoga koji ima izljev ili onoga koji je gubav ili onoga koji se oslanja na štap ili onoga koji pada od mača ili onoga koji nema kruha!”

30. Tako su Joab i Abišaj, brat njegov pogubili Abnera zato što je on bio pogubio njihova brata Asahela u boju kod Gibeona.

31. Tada je David rekao Joabu i svim ljudima koji su bili s njim: “Razderite svoju odjeću i opašite kostrijet i zatužite pred Abnerom!” I sâm kralj David slijedio je mrtvačka nosila.

32. I pokopali su Abnera u Hebronu; tada je kralj podigao glas svoj i zaplakao na grobu Abnerovu. Nato je i sav narod zaplakao.

33. Zatim je kralj zatužio za Abnerom i rekao: “Zar je Abner umro kao što luda umire?

34. Ruke tvoje nisu bile vezane, niti noge tvoje okovane. Kao što čovjek pada pred ljudima opakim, tako si ti pao!” Tada je sav narod ponovo zaplakao za njim.

35. I kad je sav narod došao da ponuka Davida da uzme jelo dok je još dan, David se zakleo govoreći: “Neka mi Bog učini tako i još više ako okusim kruha ili što drugo prije zalaska sunca!”

36. I sav je narod to primijetio, i to im se svidjelo, kao i sve drugo što je kralj činio sviđalo se svemu narodu.

37. Jer je sav narod i sav Izrael toga dana spoznao da nije od kralja bilo to da se pogubi Abner, sin Nerov.

38. Tada je kralj rekao svojim slugama: “Ne znate li da je ovoga dana pao knez i silan čovjek u Izraelu?

39. I ja sam danas slab, premda sam pomazani kralj, a ovi ljudi, sinovi Zerujini, pretvrdi su za mene. Neka GOSPOD uzvrati zločincu po njegovoj zloći!”