2. Samuelova 3 SHP

1. Rat između pristaša Šaulove i Davidove obitelji trajao je dugo. David je sve više jačao, a Šaulova je obitelj postajala sve slabija.

2. Davidu su se u Hebronu rodili sinovi: prvorođenac Amnon, sin Ahinoame iz Jezreela,

3. drugi Kileab, sin Abigajle, Nabalove udovice iz Karmela, treći Abšalom, sin Maake, kćeri gešurskoga kralja Talmaja,

4. četvrti Adonija, Hagitin sin, peti Šefatija, Abitalin sin,

5. i šesti Jitream, sin Davidove žene Egle. Svi su se oni Davidu rodili u Hebronu.

6. Tijekom rata između Šaulovih i Davidovih pristaša, Abner je postajao sve utjecajniji u skupini pristaša Šaulove kraljevske obitelji.

7. Šaul je imao ženu ropkinju, Rispu, Ajinu kći. Jednom je prilikom Išbošet upitao Abnera: »Zašto si spavao sa ženom ropkinjom moga oca?«

8. Abner se razbjesnio i odgovorio mu: »Zar sam ja potpuno bezvrijedan? Danas sam dokazao odanost obitelji tvoga oca Šaula i njegovim pristašama. Nisam te prepustio Davidu, a ti me ipak optužuješ da sam zgriješio s ovom ženom!

9. A sad, neka me BOG kazni ako ne pomognem da se ispuni Njegovo obećanje Davidu:

10. Šaulovoj ću obitelji oduzeti kraljevstvo i predati ga Davidu, koji će vladati Izraelom i Judom, od Dana do Beer Šebe!«

11. Išbošet nije više od straha rekao ni riječ.

12. Tada je Abner poslao Davidu glasnike s porukom: »Tko će vladati ovom zemljom? Sklopimo savez i ja ću ti pomoći da zavladaš cijelim Izraelom.«

13. »Dobro«, rekao je David. »Sklopit ću savez s tobom. No uz jedan uvjet — dovedi mi Šaulovu kćer Mikalu.«

14. David je poslao poruku Išbošetu: »Vrati mi moju ženu Mikalu, na koju sam stekao pravo kad sam Šaulu donio sto kožica ubijenih Filistejaca.«

15. Išbošet je odmah poslao ljude da Mikalu oduzmu Paltielu, Laiševom sinu.

16. No Mikalin je muž išao za njom sve do Bahurima, plačući cijelim putem. Ondje mu je Abner rekao: »Vrati se kući!« I on se vratio sâm.

17. Abner je poslao poruku starješinama Izraela: »Već duže vrijeme želite proglasiti Davida svojim kraljem.

18. Učinite to sada jer je BOG obećao o Davidu: ‘Pomoću svog sluge Davida spasit ću narod Izrael od Filistejaca i svih drugih neprijatelja.’«

19. S Benjaminovcima je Abner o Davidu razgovarao zasebno. Potom je otišao u Hebron i prenio Davidu želje cijelog Izraela i Benjaminovog plemena.

20. Abner je stigao u Hebron s dvadesetoricom ljudi, a David je za sve njih priredio gozbu.

21. Rekao mu je: »Pusti me da odmah krenem i okupim sav Izrael za tebe, svoga gospodara i kralja, da s tobom sklope savez, pa ćeš vladati cijelim Izraelom kao što si želio.« David je pustio Abnera da mirno ode.

22. Joab se iz pohoda vraćao s nekoliko Davidovih vojnika. Donijeli su bogat ratni plijen. Abner tada više nije bio s Davidom u Hebronu pošto ga je ovaj pustio da ode u miru.

23. Joab i njegovi ljudi stigli su u Hebron. Joabu su rekli: »Abner, Nerov sin, bio je kod kralja i on ga je pustio da ode.«

24. Tada je Joab otišao kralju i rekao: »Što si to učinio? Abner je bio kod tebe i ti si ga pustio! Zašto?

25. Zar ne znaš da je Abner, Nerov sin, bio ovdje samo da te prevari, da sazna kud se krećeš i što radiš?«

26. Joab je potom otišao od Davida i poslao glasnike za Abnerom. Sustigli su ga kod bunara Sire. David o tome nije ništa znao.

27. Kad je Abner vraćen u Hebron, Joab ga je odveo na stranu, kao da želi s njim nasamo razgovarati. Usmrtio ga je ubodom noža u trbuh te mu se osvetio za smrt svog brata Asahela.

28. Kad je David to saznao, rekao je: »Ja i moje kraljevstvo nismo krivi pred BOGOM za smrt Abnera, Nerovog sina.

29. Neka Joab i njegova obitelj snose odgovornost i prokletstvo! Neka u Joabovoj obitelji uvijek netko boluje od spolne ili kožne bolesti, neka obavljaju ponižavajuće poslove, ginu u ratu i gladuju.«

30. A braća Joab i Abišaj ubili su Abnera kako bi osvetili smrt svog brata Asahela u bitci kod Gibeona.

31. David je rekao Joabu i svim njegovim ljudima: »Razderite na sebi odjeću, obucite tkanine za žalovanje i oplakujte Abnera.« I kralj im se pridružio.

32. Abnera su sahranili u Hebronu, a kralj David i cijela pratnja glasno su plakali na grobu.

33. Kralj je tužno pjevao: »Abnere, zašto te snašla smrt kao da si bezvrijedni lopov?

34. Ruke ti nisu bile vezane, niti noge okovane lancima. Ubili su te bezvrijedni zločinci.« I svi su s Davidom tugovali za Abnerom.

35. Toga su dana nagovarali Davida da nešto pojede, ali on se zakleo: »Neka me stigne BOŽJA kazna ako okusim kruh ili bilo što drugo prije negoli zađe sunce.«

36. Svi su vidjeli što se dogodilo i odobravali mu. Ljudi su odobravali sve što je David činio.

37. Cijeli je narod Jude i Izraela shvatio da kralj nije sudjelovao u ubojstvu Nerovog sina Abnera.

38. David je rekao svojim vojnicima: »Razumijete li da je danas u Izraelu ubijen jedan plemenit i velik čovjek?

39. Iako sam danas posvećen za kralja, još uvijek sam blag, a Serujini sinovi okrutni. Neka ih BOG kazni kao što zaslužuju!«