Izlazak 33 BKJ

1. Zatim je GOSPOD rekao Mojsiju: “Kreni! Idi odavde, ti i narod koji si izveo iz zemlje egipatske, u zemlju za koju sam se zakleo Abrahamu, Izaku i Jakovu govoreći: ‘Dat ću je sjemenu tvome.’

2. A ja ću poslati anđela pred tobom i istjerati Kanaance i Amorejce, Hetite i Perižane, Hivijce i Jebusejce.

3. Idi u zemlju kojom teče med i mlijeko; jer ja neću ići usred tebe, da vas na putu ne zatrem, jer ste narod tvrdokoran.”

4. A kad je narod čuo ove zle vijesti, ražalostio se i nitko nije na sebe stavio svoj nakit,

5. jer je GOSPOD rekao Mojsiju: “Reci sinovima Izraelovima: ‘Vi ste tvrdokoran narod, doći ću usred vas na časak i zatrti vas. Stoga sada skinite sa sebe svoj nakit, da vidim što ću s vama učiniti.’ ”

6. Tako su sinovi Izraelovi kod gore Horeba skinuli sa sebe svoj nakit.

7. Zatim je Mojsije uzeo Šator i razapeo ga izvan tabora, daleko od tabora, te ga nazvao Šator sastanka. I dogodilo se da svaki koji bi tražio GOSPODA ode k Šatoru sastanka, koji je bio izvan tabora.

8. I dogodilo se, kad je Mojsije odlazio k Šatoru da se sav narod digao i svatko je stajao kod ulaza svoga šatora i gledao za Mojsijem sve dok nije ušao u Šator.

9. I dogodilo se, dok je Mojsije ušao u Šator, stup oblaka se spustio i ostao na ulaz Šatora, i GOSPOD je razgovarao s Mojsijem.

10. Tada je sav narod opazio kako stup oblaka stoji na ulazu Šatora; onda se sav narod dizao i iskazivao štovanje, svatko na ulazu svog šatora.

11. Tako je GOSPOD razgovarao s Mojsijem licem u lice, kao što čovjek razgovara sa svojim prijateljem. Poslije se vratio u tabor, ali njegov sluga Jošua, sin Nunov, mladić, nije odlazio iz Šatora.

12. Zatim je Mojsije rekao GOSPODU: “Gledaj, ti mi govoriš: ‘Dovedi ovaj narod’, a nisi mi dao do znanja koga ćeš sa mnom poslati. Još si mi rekao: ‘Znam te po imenu, i ti si našao milost u mojim očima.’

13. Stoga te molim, ako sam našao milost u tvojim očima, pokaži mi sada put svoj, da te mogu upoznati, tako da mogu pronaći milost u tvojim očima. I uzmi u obzir da je ovaj narod tvoj narod.”

14. Tada je rekao: “Moja nazočnost će poći s tobom i ja ću ti dati počinak.”

15. Nato mu je on rekao: “Ako tvoja nazočnost ne pođe sa mnom, odavde nas ne diži.

16. Jer po čemu će se onda znati da smo ja i narod tvoj našli milost u tvojim očima, nije li to po tome što ti ideš s nama? Tako ćemo se ja i tvoj narod odvojiti od svih naroda što su na licu zemlje.”

17. Tada je GOSPOD rekao Mojsiju: “I to ću učiniti što si rekao, jer si našao milost u mojim očima i ja te poznajem po imenu.”

18. Nato je rekao: “Zaklinjem te, pokaži mi svoju slavu.”

19. A on je odgovorio: “Dopustit ću da sva moja dobrota prođe ispred tebe i pred tobom ću objaviti ime GOSPODNJE; i bit ću milostiv kome hoću biti milostiv, i iskazat ću milosrđe onome kome hoću iskazati milosrđe.”

20. Još je rekao: “Ti ne možeš vidjeti moje lice, jer me nitko ne može vidjeti i ostati živ.”

21. Zatim je GOSPOD rekao: “Evo, postoji mjesto pokraj mene, te ti stani na stijenu;

22. i dogodit će se, dok moja slava bude prolazila, da ću te staviti u usjek stijene i svojom te rukom pokriti dok ja ne prođem.

23. Zatim ću ruku svoju maknuti, pa ćeš me vidjeti odostraga; ali lice moje se ne može vidjeti.”