Ezekijel 2 BKJ

1. I rekao mi je: “Sine čovječji, ustani na noge svoje i ja ću ti progovoriti.”

2. I duh je ušao u mene kad mi je progovorio te me postavio na noge moje da čujem onoga koji mi je progovorio.

3. I rekao mi je: “Sine čovječji, ja te šaljem k sinovima Izraelovim, k narodu buntovnom koji se pobunio protiv mene. Oni i očevi njihovi prestupali su protiv mene sve do dana današnjega.

4. Jer su oni drski sinovi i tvrdokorna srca; ja te k njima šaljem, a ti im trebaš reći: ‘Ovako govori Gospodin BOG.’

5. A oni, ili će čuti ili će propustiti (jer su oni dom buntovnički), ipak će znati da je prorok bio među njima.

6. A ti, sine čovječji, ne boj ih se ni nemoj se bojati riječi njihovih, premda budu i drača i trnje kod tebe i premda ti živiš među škorpionima. Ne boj se riječi njihovih i nemoj se zastrašiti od izgleda njihova, premda oni i budu dom buntovnički.

7. A ti im trebaš govoriti riječi moje, ili će čuti ili će propustiti, jer su oni najveći buntovnici.

8. A ti, sine čovječji, čuj što ću ti ja reći: Ti ne budi buntovnik kao taj dom buntovnički; otvori usta svoja i pojedi ono što ti ja dajem.”

9. I kad sam pogledao, gle: jedna ruka je bila poslana k meni. I gle, u njoj je bio svitak knjige.

10. I razvio ga je preda mnom, a on je bio ispisan izvana i iznutra; i u njemu su bile zapisane tužaljke i žalovanje i jauk.