Postanak 18 SHP

1. Jednom, dok je Abraham za podnevne žege sjedio na ulazu svog šatora, kod Mamreovih hrastova, pokazao mu se BOG.

2. Podigao je pogled i ugledao tri čovjeka kako stoje u blizini! Čim ih je vidio, potrčao im je ususret i poklonio se do zemlje.

3. Rekao je: »Gospodaru, ako sam ti po volji, nemoj proći pokraj svog sluge, a da ne svratiš.

4. Neka se donese malo vode da operete noge i odmorite pod drvetom.

5. Donijet ću i malo kruha da se okrijepite, a zatim krenite dalje. Kao slugi, čast mi je ugostiti vas.« »Dobro«, rekli su oni, »neka bude kako si rekao.«

6. Abraham je požurio k Sari u šator i rekao: »Brzo! Uzmi vreću najboljeg brašna pa zamijesi tijesto i ispeci pogače!«

7. Zatim je otrčao do goveda, uzeo mlado, ugojeno tele i dao ga jednom slugi koji ga žurno spremi za jelo.

8. Potom je Abraham uzeo sira i mlijeka i tele, koje je bio pripremio, te stavio pred njih. Dok su jeli, stajao je pokraj njih pod drvetom.

9. »Gdje ti je žena Sara?« upitali su ga. »Eno je u šatoru!« odgovorio je.

10. Tada je jedan od njih rekao: »Vratit ću se k tebi dogodine u ovo vrijeme. Tvoja će žena Sara već imati sina.« A Sara je bila iza njega, na ulazu šatora, i slušala.

11. Abraham i Sara već su bili u poodmaklim godinama starosti i ona više nije mogla rađati.

12. Zato se Sara nasmijala u sebi i rekla: »Zar ovako stara, i sa starim mužem, da imam to zadovoljstvo?«

13. Tada je BOG upitao Abrahama: »Zašto se Sara nasmijala i rekla da je prestara da rodi dijete?

14. Je li BOGU išta nemoguće? Vratit ću se k tebi dogodine, u rečeno vrijeme, i Sara će imati sina.«

15. Sara se uplašila pa je poricala: »Nisam se smijala«. No BOG je rekao: »Nije tako, smijala si se.«

16. Kad su ta trojica krenula, pogledala su prema Sodomi, a Abraham je išao s njima da ih isprati.

17. Tada je BOG rekao u sebi: »Zašto bih skrivao od Abrahama što namjeravam učiniti?

18. Od njega će postati velik i moćan narod, i po njemu će biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji.

19. Neću to skrivati jer sam ga izabrao da pouči svoju djecu i potomke da slušaju BOGA i čine ono što je ispravno i pravedno. Tako ću ja, BOG, moći izvršiti ono što sam obećao Abrahamu.«

20. I BOG mu reče: »Velike su optužbe protiv Sodome i Gomore i jako je težak njihov grijeh!

21. Sići ću i vidjeti jesu li zaista radili sve ono što sam čuo u optužbama.«

22. Ona druga dvojica krenula su odande prema Sodomi, a Abraham je još stajao pred BOGOM.

23. Zatim mu se približio i upitao: »Hoćeš li zaista uništiti nedužne zajedno s krivima?

24. A što ako u gradu ima pedeset nedužnih, hoćeš li ga uništiti? Zar ga nećeš poštedjeti zbog pedeset nedužnih?

25. Pa ne bi ti nešto takvo učinio. Ne bi ti pogubio nedužne zajedno s krivima, pa da nedužni prođu kao i krivi. Ma sigurno ne bi! Zar da Sudac čitavog svijeta ne postupi ispravno?«

26. A BOG je rekao: »Ako u gradu Sodomi nađem pedeset nedužnih, poštedjet ću cijelo mjesto radi njih.«

27. Abraham nastavi: »Znam da sam samo prah i pepeo, i da se nemam pravo ovako obraćati Gospodaru,

28. ali što ako nedužnih bude pet manje od pedeset? Hoćeš li tada uništiti cijeli grad?« »Ako u gradu nađem četrdeset i pet nedužnih«, rekao je Bog, »neću ga uništiti.«

29. Abraham mu ponovo progovori: »Što ako se ondje nađe samo četrdeset nedužnih?« Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih četrdeset.«

30. Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti što ponovo govorim. Što ako se nađe samo trideset nedužnih?« Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih trideset.«

31. Abraham nastavi: »Nemam pravo ovako se obraćati Gospodaru, ali što ako se ondje nađe samo dvadeset nedužnih?« Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih dvadeset.«

32. Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti ako još jednom progovorim. Što ako ih se ondje nađe samo deset?« Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih deset.«

33. Kad su završili razgovor, BOG je otišao, a Abraham se vratio kući.