Postanak 24 BKJ

1. I Abraham je bio star, u odmakloj dobi; a GOSPOD je blagoslivljao Abrahama u svemu.

2. Zatim je Abraham rekao najstarijem slugi svome, u kući svojoj, koji je upravljao nad svime što je posjedovao: “Molim te, stavi ruku svoju pod bedro moje,

3. i ja ću te obvezati da se zakuneš GOSPODOM, Bogom neba i Bogom zemlje, da sinu mome nećeš dovesti ženu od kćeri Kanaanaca, među kojima prebivam,

4. nego ćeš otići u zemlju moju i k rodu mome i dovesti ženu sinu mome Izaku.

5. A sluga mu je rekao: “Možda žena neće pristati za mnom poći u zemlju ovu; trebam li odvesti sina tvoga natrag u zemlju iz koje si izašao?”

6. Nato mu je Abraham rekao: “Pazi da tamo natrag ne vodiš sina moga!

7. GOSPOD, Bog neba, koji me izveo iz kuće oca moga i iz zemlje roda moga i koji mi je govorio te mi se zakleo, govoreći: ‘Sjemenu ću tvome dati zemlju ovu’, pred tobom će anđela svoga poslati, te ćeš odande dovesti ženu sinu mome.

8. A ako žena ne pristane za tobom poći, onda ćeš ti biti čist od ove zakletve moje; ali sina moga tamo natrag ne vodi!”

9. Onda je sluga stavio ruku svoju pod bedro Abrahamu, gospodaru svome, pa mu se zakleo u vezi toga.

10. Zatim je sluga izabrao deset deva između deva gospodara svoga, pa se uputio, jer su sva dobra gospodara njegova bila u ruci njegovoj; onda se podigao i pošao u Mezopotamiju, k gradu Nahorovu.

11. I pustio je deve izvan grada da poliježu pokraj zdenca s vodom, u predvečerje u vrijeme kad žene izlaze zagrabiti vodu.

12. Tada je rekao: “O, GOSPODE, Bože gospodara moga Abrahama, molim te, udijeli mi uspjeh danas i gospodaru mome Abrahamu iskaži dobrotu!

13. Evo, stojim pokraj zdenca s vodom, a kćeri ljudi iz grada izlaze zagrabiti vodu;

14. i neka se dogodi da djevojka kojoj ću reći, ‘Molim te, pruži vrč svoj da se napijem,’ a ona odgovori: ‘Pij! I deve ću ti napojiti’, neka bude ona koju si odredio za slugu svoga Izaka; i ja ću po tome znati da si iskazao dobrotu gospodaru mome.”

15. I dogodilo se: prije nego je prestao govoriti, gle, došla je Rebeka s vrčem svojim na ramenu svom; ona je bila rođena od Betuela, sina Milke, žene Nahora, brata Abrahamova.

16. A djevojka je bila jako privlačnog izgleda, djevica; nijedan muškarac je nije upoznao. Tako je ona sišla k zdencu, napunila vrč svoj, i došla gore.

17. Tada joj je sluga potrčao u susret i rekao: “Molim te, dopusti mi piti malo vode iz vrča tvoga!”

18. A ona je rekla: “Pij, gospodine moj!” I brzo je spustila vrč na ruku svoju, pa mu dala piti.

19. A kad mu je prestala davati piti, rekla je: “I devama ću tvojim zagrabiti vodu sve dok se ne napoje.”

20. I žurno je izlila vrč svoj u pojilo, pa opet otrčala k zdencu da zagrabi vodu; tako je zagrabila za sve deve njegove.

21. A čovjek je, diveći joj se, ostao smiren kako bi doznao je li GOSPOD putovanje njegovo učinio uspješnim ili nije.

22. I dogodilo se, kad su deve prestale piti, da je čovjek uzeo zlatnu naušnicu, tešku pola šekela, i dvije zlatne narukvice za ruke njene, teške deset šekela,

23. i rekao: “Molim te, reci mi: čija si kći? Ima li kuća oca tvoga mjesta za nas da prenoćimo?”

24. A ona mu je odgovorila: “Ja sam kći Betuela, sina Milke, koga je ona rodila Nahoru.”

25. Još mu je rekla: “Imamo dovoljno slame i krme, i mjesta za prenoćište.”

26. Nato je čovjek pognuo glavu svoju te iskazao štovanje GOSPODU,

27. i rekao: “Blagoslovljen neka bude GOSPOD, Bog gospodara moga Abrahama, koji nije ostavio bez milosrđa svoga i istine svoje gospodara moga! Pošto sam bio na putu GOSPOD me je vodio u kuću brata gospodara moga.”

28. Uto je djevojka otrčala i sve ovo ispričala u domu majke svoje.

29. A Rebeka je imala brata, a ime mu je bilo Laban. I Laban je otrčao van k čovjeku kod zdenca.

30. I dogodilo se, kad je opazio naušnicu i narukvice na rukama sestre svoje, te je čuo riječi sestre svoje Rebeke kako kaže: “Ovako mi je čovjek govorio”, otišao je do čovjeka i, gle, on je stajao pokraj deva na zdencu.

31. Onda je rekao: “Uđi, ti blagoslovljen od GOSPODA! Zbog čega stojiš vani? Jer ja sam pripremio kuću i mjesto za deve.”

32. Tako je čovjek ušao u kuću; a on mu je rastovario deve te dao slamu i krmu za deve, i vodu njemu da opere svoje noge i da operu noge ljudi što su bili s njim.

33. Zatim je pred njega stavljeno jelo da jede; ali je on rekao: “Neću jesti sve dok ne ispripovjedim svoj nalog.” A on mu je odgovorio: “Pripovijedaj!”

34. I on je rekao: “Ja sam sluga Abrahamov.

35. A GOSPOD je silno blagoslovio gospodara moga, te je postao velik; a darovao mu je stada i krda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja, i deva i magaraca.

36. A Sara, žena gospodara moga, rodila je gospodaru mome sina kad je ostarjela, i on mu je dao sve što posjeduje.

37. Zatim me je gospodar moj obvezao zakletvom govoreći: “Nemoj sinu mome uzeti za ženu od kćeri Kanaanaca u čijoj zemlji prebivam,

38. nego idi k domu oca moga i k rodu mome, te dobavi ženu sinu mome.

39. A ja sam rekao gospodaru svome: ‘Možda žena neće poći za mnom.’

40. Nato mi je on odgovorio: ‘GOSPOD, pred kojim hodim, poslat će anđela svog s tobom da put tvoj uspije, pa ćeš sinu mome dobaviti ženu od roda moga i od doma oca moga.

41. Tada ćeš biti čist od zakletve moje: kad dođeš k rodu mome, pa ako ti je ne daju, ti ćeš biti čist od zakletve moje.’

42. I ja sam danas došao na zdenac i rekao: ‘O, GOSPODE, Bože gospodara moga Abrahama, ako bi sada učinio da uspije put moj kojim idem,

43. evo, stojim kraj zdenca s vodom, i dogodit će se da kad djevica izađe zagrabiti vodu i ja joj kažem: Molim te, daj mi piti malo vode iz vrča tvoga!

44. a ona mi odgovori: Pij i ti, pa ću i devama tvojim zagrabiti, neka ona bude žena koju je GOSPOD odredio sinu gospodara moga.’

45. Ali prije nego sam završio govor u srcu svome, gle, Rebeka je došla s vrčem svojim na ramenu svom; onda je sišla k zdencu i zagrabila vodu, a ja sam joj rekao: ‘Molim te, daj mi piti!’

46. I žurno je spustila vrč svoj sa svojih ramena i odgovorila: ‘Pij! A napojit ću i deve tvoje.’ Tako sam ja pio, a ona je napojila i deve.

47. Zatim sam je upitao i rekao: ‘Čija si kći?’ A ona je odgovorila: ‘Kći Betuela, sina Nahorova, koga mu je Milka rodila.’ Tada sam stavio naušnice na lice njezino, a narukvice na ruke njene,

48. pa sam pognuo glavu svoju i iskazao štovanje GOSPODU, te blagoslovio GOSPODA, Boga gospodara moga Abrahama, koji me je vodio pravim putem da dobavim kćer brata gospodara moga za sina njegova.

49. A sada, ako ćete postupiti ljubazno i iskreno s gospodarom mojim, recite mi; ako li ne, recite mi, da se mogu okrenuti nadesno ili nalijevo.

50. Tada su Laban i Betuel odgovorili i rekli: “Ovo proizlazi od GOSPODA; mi ti ne možemo reći ni loše ni dobro.

51. Evo, Rebeka je pred tobom: uzmi je i pođi, pa neka bude žena sinu gospodara tvoga, kako je GOSPOD rekao.”

52. I dogodilo se, kad je sluga Abrahamov čuo riječi njihove, da je iskazao štovanje GOSPODU poklonivši se do zemlje.

53. Tada je sluga iznio srebrni nakit i zlatni nakit, i odjeću, te ih darovao Rebeki; i dao je dragocjenosti i bratu njenom i majci njenoj.

54. Zatim su jeli i pili, on i ljudi koji su bili s njim, pa su ostali cijelu noć. A ujutro su ustali te je on rekao: “Pošaljite me gospodaru mome.”

55. Nato su brat njen i majka njena rekli: “Neka djevojka ostane s nama nekoliko dana, najmanje deset; poslije toga neka ode.”

56. A on im je rekao: “Ne zadržavajte me, pošto je GOSPOD dao uspjeha putu mome; pošaljite me da mogu otići gospodaru svome!”

57. A oni su odgovorili: “Pozovimo djevojku i raspitajmo se za njezinu izjavu!”

58. Uto su dozvali Rebeku i pitali je: “Hoćeš li poći s ovim čovjekom? A ona je odgovorila: “Hoću.”

59. Tako su poslali sestru svoju Rebeku i njenu dadilju, te slugu Abrahamovog i ljude njegove;

60. te blagoslovili Rebeku i rekli joj: “Sestro naša, budi majka mnogim tisućama milijuna, i neka sjeme tvoje ovlada vratima onih koji ga mrze.”

61. Zatim su Rebeka i sluškinje njene ustale i zajahale deve te slijedile čovjeka. Tako je sluga uzeo Rebeku i otišao.

62. Tada se Izak vratio od zdenca Lahajroja, jer je prebivao u južnom kraju.

63. A predvečer je Izak izašao u polje promišljati; onda je podigao oči svoje i pogledao, i gle, deve su dolazile.

64. Uto je Rebeka podigla oči svoje i, kad je ugledala Izaka, sišla je s deve,

65. jer je upitala slugu: “Tko je taj čovjek što poljem hoda nama u susret?” A sluga je odgovorio: “To je gospodar moj.” Stoga je ona uzela veo i pokrila se.

66. Onda je sluga ispripovjedio Izaku sve što je učinio.

67. Zatim ju je Izak uveo u šator majke svoje Sare; onda je uzeo Rebeku pa je postala ženom njegovom; i zavolio ju je. Tako se Izak utješio nakon smrti majke svoje.