Postanak 24 SHP

1. Abraham je doživio duboku starost. BOG ga je u svemu blagoslovio.

2. Jednog je dana Abraham rekao najstarijem slugi u svome domu, koji je upravljao svim njegovim imanjem: »Molim te, stavi ruku među moja bedra

3. i zakuni mi se BOGOM, koji je Bog neba i zemlje, da mome sinu nećeš za ženu dovesti neku od kćeri Kanaanaca među kojima živim.

4. Zakuni se da ćeš otići u moju zemlju, mojoj rodbini, i ondje pronaći ženu za moga sina Izaka.«

5. »A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom u ovu zemlju?« upita ga sluga. »Trebam li tada tvog sina odvesti u zemlju iz koje si došao?«

6. »Ni u kom slučaju ne vodi ga onamo!« rekao je Abraham.

7. »BOG, koji je Bog neba, izveo me iz očevog doma i zemlje u kojoj sam se rodio. Govorio mi je i zakleo mi se: ‘Tvom ću potomstvu dati ovu zemlju.’ On će pred tobom poslati anđela i tako ćeš odande dovesti ženu za mog sina.

8. Ako ta žena ne bude htjela ići s tobom, bit ćeš oslobođen ove zakletve koju si mi dao. No moga sina ne smiješ voditi natrag u tu zemlju!«

9. Tada je sluga stavio ruku među bedra svoga gospodara Abrahama i zakleo mu se.

10. Zatim je uzeo deset Abrahamovih deva i otišao, noseći sa sobom najbolje darove od svoga gospodara. Zaputio se u sjeverozapadnu Mezopotamiju, u Nahorov grad.

11. Kad je stigao ispred grada, zaustavio je deve i pustio ih da legnu pored jednog bunara. Bilo je predvečerje, vrijeme kad žene izlaze zahvatiti vode.

12. Rekao je: »BOŽE moga gospodara Abrahama, pomozi mi danas i pokaži svoju dobrotu prema mome gospodaru.

13. Evo, stojim pored ovog izvora, a kćeri mještana dolaze zahvatiti vodu.

14. Reći ću jednoj od njih: ‘Molim te, mogu li popiti vode iz tvog vrča’, i ako ona odgovori: ‘Možeš. I tvojim ću devama dati vode’ — neka bude ta koju si odredio za svoga slugu Izaka. Po tome ću znati da si pokazao naklonost mom gospodaru.«

15. I prije nego što je završio molitvu, izađe Rebeka sa svojim vrčem na ramenu. Ona je bila kći Betuela, koji je sin Milke i Abrahamovog brata Nahora.

16. Djevojka je bila vrlo lijepa i bila je djevica — još nije bila s muškarcem. Sišla je do izvora, napunila vrč i vratila se gore.

17. Sluga joj je potrčao ususret i rekao: »Molim te, mogu li popiti malo vode iz tvog vrča.«

18. »Izvoli, gospodine«, rekla je, pa brzo spustila vrč na ruku i dala mu piti.

19. Nakon što mu je dala vode, rekla je: »I tvojim ću devama zahvatiti vode sve dok se ne napoje«.

20. I brzo je ispraznila vrč u korito pa otrčala natrag do bunara da zahvati još vode. Tako je donijela vode za sve njegove deve.

21. Sluga je šutio i pomno je promatrao, da vidi je li BOG učinio njegovo putovanje uspješnim.

22. Kad su se deve napojile, dao joj je mali nosni prsten od zlata i dvije poveće zlatne narukvice.

23. Zatim je rekao: »Molim te, reci mi čija si kći? Ima li u domu tvog oca mjesta za nas da prenoćimo?«

24. Odgovorila je: »Ja sam Betuelova kći, a on je sin Milke i Nahora«,

25. pa dodala: »Kod nas ima puno slame i hrane za deve, a i mjesta za vas da prenoćite.«

26. Sluga se tada poklonio, štujući BOGA,

27. i rekao: »Neka je BOG blagoslovljen, Bog moga gospodara Abrahama, što nije uskratio svoju vjernost i ljubav prema mome gospodaru. BOG je vodio moj put do doma gospodareve rodbine.«

28. Tada je djevojka otrčala svojoj majci i ispričala ukućanima o tome.

29. Rebeka je imala brata koji se zvao Laban. On je potrčao do čovjeka na izvoru

30. jer je vidio nosni prsten i narukvice na rukama svoje sestre Rebeke i čuo od nje što joj je rekao čovjek. Dotrčao je i našao ga kako stoji pokraj deva blizu izvora.

31. I rekao mu je: »Uđi unutra, ti koga je BOG blagoslovio. Zašto stojiš vani? Pripremio sam ti sobu i mjesto za deve.«

32. Čovjek je došao u kuću. Labanovi sluge skinuli su teret s deva i dali im slame i hrane, a čovjeku i njegovim ljudima dali su vodu da operu noge.

33. Zatim su mu poslužili hranu, ali on je rekao: »Neću jesti dok ne kažem zašto sam došao.« A Laban je rekao: »Reci.«

34. On nastavi: »Ja sam Abrahamov sluga.

35. BOG je silno blagoslovio moga gospodara i on se obogatio. Dao mu je sitne i krupne stoke, srebra i zlata, robova i ropkinja, deva i magaraca,

36. a Sara, gospodareva žena, rodila mu je sina u svojoj starosti, i moj mu je gospodar dao sve što ima.

37. Gospodar je tražio da se zakunem i rekao mi: ‘Nemoj mom sinu dovesti ženu od kanaanskih djevojaka, u čijoj zemlji živim,

38. nego idi u kuću mog oca, k mojoj rodbini, i nađi ženu za mog sina.’

39. Upitao sam svoga gospodara: ‘A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom?’

40. Odgovorio mi je: ‘BOG, po čijoj volji živim, poslat će s tobom anđela i učiniti tvoj put uspješnim. Za mog ćeš sina pronaći ženu iz mog roda i iz obitelji mog oca.

41. Kad dođeš k mojoj rodbini, bit ćeš slobodan od moje zakletve. Čak i da ti ne daju djevojku, bit ćeš slobodan od moje zakletve.’

42. Kad sam danas stigao do izvora, rekao sam: ‘BOŽE mog gospodara Abrahama, molim te daj sada da moj put bude uspješan.

43. Evo, stojim pokraj ovog izvora. Ako djevojka koja izađe zahvatiti vode i kojoj kažem: »Molim te, daj mi da popijem malo vode iz tvog vrča«,

44. meni odgovori: »Izvoli, a ja ću zahvatiti vode i za tvoje deve« — neka bude žena koju je BOG odredio za gospodarevog sina.’

45. I još prije nego što sam u sebi izgovorio ovu molitvu, izašla je Rebeka s vrčem na ramenu. Sišla je do izvora i zahvatila vode, a ja sam joj rekao: ‘Molim te, daj mi vode.’

46. Brzo je spustila vrč s ramena i rekla: ‘Izvoli. Dat ću i tvojim devama.’ Tako sam pio, a ona je napojila deve.

47. Zatim sam je upitao: ‘Čija si ti kći?’ A ona je odgovorila: ‘Ja sam Betuelova kći, a on je sin Nahora i Milke.’ Tada sam joj stavio prsten u nos i narukvice na ruke

48. i poklonio se štujući BOGA. Blagoslovio sam BOGA moga gospodara Abrahama, koji me vodio pravim putem, da nađem kćer gospodarevog rođaka, za njegovog sina.

49. A sad, ako ćete postupiti odano i vjerno prema mom gospodaru, recite mi. Ako i nećete, recite mi, da znam što ću dalje.«

50. »Budući da ovo dolazi od BOGA«, odgovorili su Laban i Betuel, »ne možemo raspravljati o tome.

51. Evo Rebeke pred tobom — uzmi je i idi. Neka bude žena sinu tvoga gospodara, kao što je odredio BOG.«

52. Kad je čuo što su rekli, Abrahamov se sluga poklonio BOGU do zemlje.

53. Zatim je iznio srebrni i zlatni nakit te odjeću pa ih dao Rebeki, a i njenom bratu i majci dao je skupe darove.

54. Potom su on i njegovi ljudi jeli i pili te prenoćili ondje. Kad su ujutro ustali, Abrahamov je sluga rekao: »Pustite me da se vratim svom gospodaru.«

55. Rebekin brat i majka su rekli: »Neka djevojka ostane s nama barem još deset dana, a zatim neka ide.«

56. No sluga je rekao: »Ne zadržavajte me sada kad je BOG učinio moj put uspješnim. Pustite me da se vratim svom gospodaru.«

57. Oni su rekli: »Pozvat ćemo djevojku i pitati je što ona misli.«

58. Tako su pozvali Rebeku i upitali je: »Želiš li odmah ići s ovim čovjekom?« Ona odgovori: »Želim.«

59. Tada su svoju sestru Rebeku i njezinu dojilju otpremili zajedno s Abrahamovim slugom i njegovim ljudima.

60. Nad Rebekom su izgovorili blagoslov: »Sestro naša, neka od tebe poteknu tisuće tisuća, neka tvoji potomci zaposjednu gradove svojih neprijatelja.«

61. Zatim su se Rebeka i njezine sluškinje spremile, uzjahale deve i krenule s Abrahamovim slugom. Tako je sluga poveo Rebeku i krenuo natrag svojim putem.

62. Izak je u međuvremenu otišao iz Beer Lahaj Roija i živio na jugu Kanaana.

63. Kad je jedne večeri izašao u polje da bi prošetao, podigao je pogled i ugledao deve kako se približavaju.

64. I Rebeka je podigla pogled i ugledala Izaka. Sišla je sa svoje deve

65. i upitala Abrahamovog slugu: »Tko je onaj čovjek u polju koji nam hoda ususret?« »To je moj gospodar«, odgovori sluga. Nato je ona uzela svoj veo i pokrila se.

66. Tada je sluga ispričao Izaku sve što je učinio.

67. Izak je uveo Rebeku u šator, koji je pripadao njegovoj pokojnoj majci Sari, i ona mu je postala ženom. U ljubavi prema njoj Izak je našao utjehu nakon majčine smrti.