Postanak 27 BKJ

1. I dogodilo se da kad je Izak ostario te su mu se oči zamutile tako da više nije mogao vidjeti, pozvao je starijeg sina svog Ezava, te mu rekao: “Sine moj!” A on mu je odgovorio: “Evo me!”

2. Tada je rekao: “Gle, ostario sam; ne znam dana smrti svoje.

3. Zato sada, molim te, uzmi oružje svoje, tobolac svoj i luk svoj, pa idi u polje i ulovi mi divljač,

4. te mi pripremi ukusno jelo, kako ja volim, i donesi mi da jedem, da te duša moja blagoslovi prije nego umrem.”

5. A Rebeka je slušala dok je Izak govorio sinu svome Ezavu. Zatim je Ezav otišao u polje loviti divljač i donijeti je.

6. Uto je Rebeka rekla sinu svom Jakovu, govoreći: “Evo, čula sam kako otac tvoj govori bratu tvome Ezavu, govoreći:

7. ‘Donesi mi divljač i pripremi mi ukusno jelo da jedem, pa da te pred GOSPODOM blagoslovim prije smrti svoje.’

8. Stoga sada, sine moj, budi poslušan glasu mome onako kako ti zapovjedim.

9. Idi sad k stadu i odande mi donesi dva lijepa jarića, a ja ću od njih pripremiti ukusno jelo za oca tvoga, kako on voli,

10. pa ga ti odnesi ocu svome da jede i da te može blagosloviti prije smrti svoje.”

11. A Jakov je rekao majci svojoj Rebeki: “Gle, brat je moj Ezav runjav muškarac, a ja sam gladak muškarac!

12. Možda će me otac moj opipati, pa ću pred njim izgledati kao varalica i na sebe dovesti prokletstvo, a ne blagoslov.”

13. Nato mu je majka njegova odgovorila: “Neka prokletstvo tvoje bude na meni, sine moj! Samo budi poslušan glasu mome i pođi pa mi ih donesi!”

14. Tako je on otišao i uzeo te ih donio majci svojoj, a majka je njegova pripremila ukusno jelo, kako je otac njegov volio.

15. Zatim je Rebeka uzela omiljenu odjeću svog starijeg sina Ezava što je imala kod sebe u kući, te ih obukla svom mlađem sinu Jakovu.

16. A na ruke njegove i na glatki dio vrata njegova stavila je jarićeve kože.

17. Onda je dala ukusno jelo i kruh što je pripremila u ruke svom sinu Jakovu,

18. a on je došao k ocu svome i rekao: “Oče moj!” A on je odgovorio: “Evo me. Koji si ti, sine moj?”

19. A Jakov je odgovorio ocu svom: “Ja sam Ezav, prvorođenac tvoj; napravio sam kako si mi rekao. Ustani, molim te, sjedni i jedi od divljači moje, da me duša tvoja može blagosloviti.”

20. A Izak je upitao sina svoga: “Kako si tako brzo našao, sine moj?” A on je odgovorio: “Jer mi je GOSPOD, Bog tvoj, to pribavio.”

21. Nato je Izak rekao Jakovu: “Primakni se, molim te, da te opipam, sine moj, jesi li ti stvarno sin moj Ezav ili nisi.”

22. Tada se Jakov primakao ocu svom Izaku, i on ga je opipao te rekao: “Glas je glas Jakovljev, ali ruke su ruke Ezavove.”

23. Tako ga nije prepoznao, jer su ruke njegove bile runjave kao ruke brata njegova Ezava; tako ga je blagoslovio,

24. i upitao: “Jesi li ti stvarno sin moj Ezav?” A on je odgovorio: “Jesam.”

25. Zatim je rekao: “Primakni mi to bliže pa ću jesti od divljači sina svoga, da te duša moja može blagosloviti.” I on mu je to primakao bliže, pa je jeo; onda mu je donio vino, pa je pio.

26. Zatim mu je otac njegov Izak rekao: “Primakni se sada, sine moj, i poljubi me!”

27. Tada se primakao i poljubio ga, a on je osjetio miris odjeće njegove te ga blagoslovio i rekao: “Vidi, miris sina moga je kao miris polja koje je GOSPOD blagoslovio.

28. Stoga neka ti Bog podari rosu nebesku i pretiline zemlje, te obilje žita i vina.

29. Ljudi neka ti služe i narodi ti se klanjaju! Budi gospodar nad braćom svojom, i neka ti se klanjaju sinovi majke tvoje! Proklet neka bude svaki koji te proklinje, a blagoslovljen onaj koji te blagoslivlje.”

30. I dogodilo se, čim je Izak dovršio blagoslivljanje Jakova, i tek što je Jakov otišao od lica oca svog Izaka, da je došao brat njegov Ezav iz lova.

31. Zatim je i on pripremio ukusno jelo i donio ga ocu svom; onda je rekao ocu svom: “Neka otac moj ustane i jede od divljači sina svog, da me duša tvoja može blagosloviti.”

32. A otac njegov Izak ga je upitao: “Tko si ti?” A on je odgovorio: “Ja sam tvoj sin, prvorođenac tvoj, Ezav!”

33. Nato je Izak jako silno uzdrhtao te rekao: “Tko? Gdje je onaj što je ulovio divljači i donio mi, pa sam jeo od svega prije nego si ti došao? Onda sam ga blagoslovio. Da, on će biti blagoslovljen.”

34. A kad je Ezav čuo riječi oca svoga, plakao je jakim i silno gorkim vapajem, pa je rekao ocu svome: “Blagoslovi i mene također, oče moj!”

35. A on je odgovorio: “Brat je tvoj došao s lukavstvom i oteo blagoslov tvoj.”

36. Nato je on rekao: “Nije li s pravom prozvan imenom Jakov, jer me je tako izgurao dva puta? Oteo je prvorodstvo moje i, evo, sad mi je oteo blagoslov moj.” Zatim je upitao: “Nisi li za mene sačuvao neki blagoslov?”

37. Tada je Izak odgovorio i rekao Ezavu: “Evo, postavio sam ga tebi za gospodara, i svu braću njegovu predao sam mu za sluge, pa sam ga uzdržavao žitom i vinom; a što ću sada učiniti za tebe, sine moj?”

38. A Ezav je rekao ocu svom: “Zar ti, oče moj, posjeduješ samo jedan blagoslov? Blagoslovi i mene, oče moj!” Zatim je Ezav podigao glas svoj i zaplakao.

39. Nato mu je otac njegov Izak odgovorio i rekao: “Gle, boravište tvoje bit će na zemlji pretiloj i na rosi nebeskoj odozgo,

40. a od mača svoga ćeš živjeti i bratu ćeš svome služiti. I dogodit će se: kad jednom prevladaš, jaram ćeš njegov otrgnuti s vrata svoga.”

41. Tada je Ezav zamrzio Jakova zbog blagoslova kojim ga je otac njegov blagoslovio; onda je Ezav rekao u srcu svom: “Blizu su dani žalosti za ocem mojim, tada ću pogubiti brata svog Jakova.”

42. A Rebeki su dojavili ove riječi njena starijeg sina Ezava, pa je ona poslala da se dozove Jakov, njen mlađi sin te mu rekla: “Evo, brat se tvoj Ezav tješi što se tiče tebe, namjeravajući te ubiti.

43. Stoga sada, sine moj, budi poslušan glasu mome i ustani, bježi bratu mome Labanu u Haran,

44. pa ostani kod njega nekoliko dana, dok bijes brata tvog ne utihne,

45. dok se srdžba brata tvog ne odvrati od tebe te on zaboravi što si mu učinio. Tada ću ja poslati da te odande dovedu. Zašto da i vas obojicu izgubim u jedan dan?”

46. Zatim je Rebeka rekla Izaku: “Umorna sam od života svoga zbog kćeri Hetovih; ako Jakov uzme za ženu od kćeri Hetovih kao što su ove koje su kćeri ove zemlje, što je to dobro za moj život?”