Postanak 28 BKJ

1. Tada je Izak pozvao Jakova i blagoslovio ga; onda mu je naložio i rekao mu: “Nemoj uzeti ženu od kćeri kanaanskih.

2. Ustani, pođi u Padanaram, u dom Betuela, oca majke svoje, i odande uzmi sebi ženu od kćeri Labana, brata majke svoje.

3. A Bog Svesilni neka te blagoslovi i učini te plodnim i razmnoži te, da možeš postati mnoštvo naroda;

4. i neka ti podari blagoslov Abrahamov, tebi i sjemenu tvome s tobom, da možeš baštiniti zemlju u kojoj si tuđinac, koju je Bog darovao Abrahamu!”

5. Tako je Izak otposlao Jakova, i on je otišao u Padanaram Labanu, sinu Betuela Sirijca, bratu Rebeke, majke Jakova i Ezava.

6. Kad je Ezav opazio kako je Izak blagoslovio Jakova pa ga otpremio u Padanaram da odande sebi uzme ženu, i kako mu je, dok ga je blagoslovio, dao nalog govoreći: “Nemoj uzeti ženu od kćeri kanaanskih”,

7. i da je Jakov poslušao oca svog i majku svoju te otišao u Padanaram,

8. i vidio je Ezav da se kćeri kanaanske nisu sviđale ocu njegovu Izaku,

9. tada je Ezav otišao k Išmaelu te, uz žene koje je imao, uzeo sebi za ženu Mahalatu, kćer Išmaela, sina Abrahamova, sestru Nebajotovu.

10. Tako je Jakov otišao iz Beeršebe i pošao prema Haranu.

11. Zatim se našao u nekom mjestu i tamo prenoćio, jer je sunce bilo zašlo; onda je uzeo kamenje s onog mjesta te ih postavio sebi za jastuke, i na tom mjestu legao spavati.

12. I usnio je san i gle, ljestve su stajale na zemlji, a vrhom svojim dosezale do neba i, gle, anđeli Božji po njima uzlaze i silaze.

13. I, gle, iznad njih je stajao GOSPOD i rekao: “Ja sam GOSPOD, Bog oca tvog Abrahama i Bog Izakov. Zemlju na kojoj ležiš dat ću tebi i sjemenu tvome,

14. i sjemena tvoga bit će kao praha zemaljskoga. I raširit ćeš se na zapad i na istok, te na sjever i na jug, pa će se u tebi i u sjemenu tvome blagosloviti sve porodice zemaljske.

15. I, gle, ja sam s tobom; i čuvat ću te u svim mjestima kamo pođeš, pa ću te vratiti u zemlju ovu; jer te neću ostaviti dok ne izvršim što sam ti rekao.”

16. I Jakov se probudio od sna svoga te rekao: “Zasigurno je GOSPOD na mjestu ovom, a ja nisam znao!”

17. Tada se prestrašio i rekao: “Kako je strašno mjesto ovo! Ovo nije ništa drugo, nego kuća Božja, ovo su vrata neba!”

18. Zatim je Jakov ustao rano ujutro i uzeo kamen što je sebi stavio kao jastuke, pa ga uspravio za stup i na vrh mu izlio ulja,

19. te mjesto ono prozvao imenom Betel, dok je isprva ime gradu tome bilo Luz.

20. Tada se Jakov zavjetovao zavjetom, govoreći: “Ako Bog bude sa mnom i očuva me na putu ovom kojim idem, te mi podari kruha da jedem i odjeću da se oblačim,

21. tako da se u miru vratim domu oca svoga, tada će GOSPOD biti moj Bog.

22. A ovaj kamen što sam uspravio za stup bit će kuća Božja; i od svega što ćeš mi podariti, tebi ću zasigurno dati desetinu.”