Postanak 29 BKJ

1. Zatim je Jakov nastavio put svoj i došao u zemlju ljudi Istoka.

2. Tada je pogledao i gle, zdenac u polju i, evo, ondje uz njega leže tri stada ovaca, jer su iz toga zdenca napajali stada, a na otvoru zdenca bio je velik kamen.

3. A tamo su se okupljala sva stada; onda bi otkotrljali kamen s otvora zdenca i napajali ovce, pa bi opet prevalili kamen na mjesto njegovo na otvor zdenca.

4. I Jakov ih je upitao: “Braćo moja, odakle ste?” A oni su odgovorili: “Mi smo iz Harana.”

5. Onda ih je upitao: “Poznajete li Labana sina Nahorova?” A oni su odgovorili: “Poznajemo ga.”

6. Nato ih je upitao: “Je li dobro?” A oni su odgovorili: “Dobro je, i gle kći njegova Rahela dolazi s ovcama.”

7. Tada je rekao: “Evo, još će dugo dan, nije vrijeme da se stoka okuplja; napojite ovce i napasajte ih!”

8. A oni su odgovorili: “Ne možemo dok se ne okupe sva stada zajedno, i dok ne otkotrljaju kamen s otvora zdenca; tada napajamo ovce.”

9. I dok je on još s njima razgovarao, došla je Rahela s ovcama oca svoga, jer ih je čuvala.

10. I dogodilo se, kad je Jakov ugledao Rahelu, kćer Labana, brata majke svoje, i ovce Labana, brata majke svoje, da se Jakov primakao i otkotrljao kamen s otvora zdenca te napojio stado Labana, brata majke svoje.

11. Onda je Jakov poljubio Rahelu te podigao glas svoj i zaplakao.

12. Tada je Jakov rekao Raheli da je on brat oca njenog i da je on sin Rebekin, te je ona otrčala i rekla ocu svome.

13. I dogodilo se, kad je Laban čuo vijesti o Jakovu, sinu sestre svoje, da mu je potrčao u susret te ga zagrlio i poljubio, pa ga odveo u kuću svoju. Onda je on ispripovjedio Labanu sve te događaje,

14. a Laban mu je rekao: “Ti si zasigurno kost moja i meso moje!” Tako je ostao s njim mjesec dana.

15. Zatim je Laban rekao Jakovu: “Zato što si mi brat, zar ćeš mi badava služiti? Reci mi, kolika će ti biti plaća?”

16. A Laban je imao dvije kćeri; starijoj je bilo ime Lea, a mlađoj ime Rahela.

17. Leine su oči bile nježne, no Rahela je bila prelijepa i dobrog izgleda.

18. A Jakov je volio Rahelu pa je rekao: “Služit ću ti sedam godina za tvoju mlađu kćer Rahelu.”

19. Nato je Laban rekao: “Bolje je da je podarim tebi nego da je podarim drugom čovjeku. Ostani sa mnom!”

20. Tako je Jakov služio za Rahelu sedam godina, i učinile su mu se kao nekoliko dana, zbog ljubavi prema njoj.

21. Onda je Jakov rekao Labanu: “Daj mi ženu moju da mogu ići k njoj, jer su se dani moji ispunili.”

22. Tada je Laban okupio sve ljude iz mjesta te priredio gozbu.

23. I dogodilo se: uvečer je uzeo kćer svoju Leu pa je uveo k njemu, i on je prišao k njoj.

24. Zatim je Laban dao sluškinju svoju Zilpu kćeri svojoj Lei za sluškinju.

25. I dogodilo se, kad ujutro, gle, to je bila Lea! Tada je rekao Labanu: “Što si mi to učinio? Nisam li ti služio za Rahelu? Zašto si me onda prevario?”

26. A Laban je odgovorio: “U zemlji našoj nije se tako postupalo: davati mlađu prije prvorođene.

27. Dovrši tjedan s njom, pa ćemo ti dati i ovu, za službu koju ćeš služiti kod mene još drugih sedam godina.”

28. I Jakov je tako postupio, te dovršio tjedan s njom, a on mu je dao i kćer svoju Rahelu za ženu.

29. Zatim je Laban dao sluškinju svoju Bilhu kćeri svojoj Raheli da joj bude sluškinja.

30. Tako je on ušao i k Raheli; a više je volio Rahelu nego Leu, pa je služio kod njega još drugih sedam godina.

31. A kad je GOSPOD vidio da je Lea bila omražena, otvorio joj je utrobu, a Rahela je bila nerotkinja.

32. Zatim je Lea začela i rodila sina te mu nadjenula ime Ruben, jer je rekla: “Zasigurno je GOSPOD pogledao na tjeskobu moju; stoga će me sada muž moj zavoljeti.”

33. Tada je ponovo začela i rodila sina, pa je rekla: “Zato što je GOSPOD čuo da sam omražena, zato mi je podario i ovoga sina”. I nadjenula mu je ime Šimun.

34. Zatim je opet začela i rodila sina, te je rekla: “Sada, ovaj put moj muž će mi biti privržen, jer sam mu rodila tri sina.” Stoga je prozvan imenom Levi.

35. I ponovo je začela i rodila sina, pa je rekla: “Sada ću hvaliti GOSPODA.” Stoga mu je nadjenula ime Juda. Zatim je prestala rađati.