Postanak 31 BKJ

1. Zatim je čuo riječi sinova Labanovih, kako govore: “Jakov je oduzeo sve što pripada ocu našem, i od onoga što pripada ocu našem priskrbio je svu ovu slavu.”

2. A Jakov je opazio po izgledu Labanovu i, gle, nije više bio prema njemu kao prije.

3. Tada je GOSPOD rekao Jakovu: “Vrati se u zemlju očeva svojih i rodu svome, i ja ću biti s tobom!”

4. Onda je Jakov poslao da pozovu Rahelu i Leu u polje, k stadu svome,

5. pa im rekao: “Vidim po izgledu oca vašeg da prema meni nije kao prije; ali je Bog oca moga bio sa mnom.

6. A vi znate da sam ocu vašem služio svom snagom svojom,

7. a otac me vaš varao i mijenjao mi je plaću deset puta; ali mu Bog nije dopustio da me povrijedi.

8. Kad je on rekao ovo: ‘Šarene neka ti budu plaća’, onda je cijelo stado mladilo šarene; a kad je rekao ovako: ‘Prugasti će ti biti nadnica’, onda je cijelo stado mladilo prugaste.

9. Tako je Bog uzimao stoku od oca vašeg i meni ju je davao.

10. I dogodilo se, jednom dok se stoka parila, da sam podigao oči svoje i opazio u snu i, gle, ovnovi što su skakali nad stokom bili su prugasti, šareni i sivkasti!

11. Uto mi je anđeo Božji rekao u snu, govoreći: ‘Jakove!’ A ja sam odgovorio: ‘Evo me!’

12. A on je rekao: ‘Sada podigni oči svoje i vidi: svi ovnovi što skaču nad stokom su prugasti, šareni i sivkasti; jer sam vidio sve što ti je Laban učinio.

13. Ja sam Bog Betela gdje si pomazao stup, gdje si se meni zavjetom zavjetovao. Sada ustani, idi iz zemlje ove i vrati se u zemlju roda svoga!’ ”

14. Nato su Rahela i Lea odgovorile te mu rekle: “Ima li za nas još kakav dio ili baština u domu oca našega?

15. I nije li nas on smatrao tuđinkama, jer nas je prodao, pa je i novac naš proždro?

16. Jer sve bogatstvo što je Bog uzeo od oca našeg, ono je naše i djece naše. Sada, dakle, sve što ti je Bog rekao, učini!”

17. Zatim je Jakov ustao i stavio djecu svoju i žene svoje na deve,

18. te potjerao svu stoku svoju i sva dobra svoja što je nakupio, stoku koju je stekao, što ju je nakupio u Padanaramu, da krene k ocu svom Izaku, u zemlju kanaansku.

19. A Laban je otišao strići ovce svoje, pa je Rahela ukrala kipiće koji su pripadali ocu njenom.

20. Tako se Jakov iskrao od Labana Sirijca neočekivano, tako da mu nije rekao da želi pobjeći.

21. A pobjegao je sa svime što je imao; onda je ustao i prešao rijeku, pa je upravio lice svoje prema brdu Gileadu.

22. A trećeg dana rečeno je Labanu da je Jakov pobjegao.

23. Tada je on poveo sa sobom braću svoju te ga progonio sedam dana putovanja; onda ga je dostigao na gori Gileadu.

24. Uto je Bog došao Labanu Sirijcu noću u snu i rekao mu: “Pazi da Jakovu ne govoriš ni dobro ni zlo!”

25. Tada je Laban dostigao Jakova. Jakov je razapeo šator svoj na gori, a Laban se s braćom svojom utaborio na gori Gileadu.

26. Onda je Laban upitao Jakova: “Što si to učinio kad si se iskrao neočekivano, i kćeri moje odveo kao zarobljenice otete mačem?

27. Zašto si potajno pobjegao i iskrao se od mene, a nisi mi rekao, da bih te mogao otpratiti s veseljem i pjesmama, s udaraljkama i harfom

28. te mi nisi ni dopustio da izljubim sinove svoje i kćeri svoje? Ludo si, dakle, postupio radeći tako.

29. U ruci je mojoj vlast da ti zlo učinim, ali mi je Bog oca tvog noćas rekao, govoreći: “Pazi da Jakovu ne govoriš ni dobro ni zlo!”

30. A sada, premda si otišao pošto si čeznuo za domom oca svoga, no zašto si ukrao bogove moje?”

31. Nato je Jakov odgovorio i rekao Labanu: “Zato što sam se uplašio jer sam rekao: ‘Možda ćeš mi silom uzeti kćeri svoje.’

32. Kod koga god nađeš bogove svoje, neka taj ne živi! Razaznaj pred braćom našom što je tvoje kod mene, i uzmi si to!” Jer Jakov nije znao da ih je Rahela ukrala.

33. Tada je Laban ušao u šator Jakovljev, pa u šator Lein, onda u šator dviju sluškinja, ali ih nije našao. Zatim je izašao iz Leina šatora i ušao u šator Rahelin.

34. A Rahela je uzela kipiće i položila ih u sedlo devino, pa na njih sjela. Tako je Laban pretraživao cijeli šator, ali ih nije našao.

35. A ona je rekla ocu svom: “Neka se gospodar moj ne razljuti što se ne mogu pred tobom podići, jer imam što je običaj kod žena.” Tako je on pretraživao, ali nije našao kipiće.

36. Tada se Jakov razgnjevio i počeo grditi Labana; onda je Jakov odgovorio i rekao Labanu: “Što je moj prijestup, što je grijeh moj, da si me tako žestoko progonio?

37. Budući da si pretražio sve stvari moje, što si našao od svih svojih kućnih stvari? Stavi to ovdje pred braću moju i braću svoju, neka oni presude između nas dvojice!

38. Ovih dvadeset godina ja sam bio s tobom, ovce tvoje i koze tvoje nisu se izjalovile, a ovnova od stada tvog nisam jeo.

39. Ono što je bilo rastrgano od zvijeri, nisam ti donosio; ja sam od toga štetu snosio. Ti si to iz ruke moje tražio, bilo da je ukradeno danju ili je ukradeno noću.

40. Bilo mi je ovako: danju me iscrpljivala žega, a noću hladnoća; i san je moj bježao od očiju mojih.

41. Tako sam dvadeset godina proveo u kući tvojoj; četrnaest sam ti godina služio za dvije kćeri tvoje i šest godina za stoku tvoju, a ti si mi plaću mijenjao deset puta.

42. Da nije bio sa mnom Bog oca moga, Bog Abrahamov i strah Izakov, zasigurno bi me sada otpustio praznih ruku. Bog je vidio tjeskobu moju i trud ruku mojih, i sinoć te ukorio.”

43. Tada je Laban odgovorio i rekao Jakovu: “Ove kćeri su moje kćeri; ova djeca su moja djeca, i ova stoka je moja stoka. I sve što vidiš moje je. A što mogu danas učiniti ovim kćerima svojim ili djeci njihovoj koju su rodile?

44. Stoga sada, dođi, hajde da ja i ti sklopimo savez, pa neka to bude svjedočanstvo između mene i tebe.”

45. Zatim je Jakov uzeo kamen te ga postavio kao stup.

46. Onda je Jakov rekao braći svojoj: “Sakupite kamenje!” Tako su oni nakupili kamenje i napravili gomilu, pa su jeli ondje na gomili.

47. Zatim ju je Laban nazvao Jegarsahaduta, ali ju je Jakov nazvao Galed.

48. Tada je Laban rekao: “Ova je gomila danas svjedok između mene i tebe!” Zato je nazvana imenom Galed,

49. i Mispa, jer je rekao: “GOSPOD neka stražari između mene i tebe kad smo jedan od drugoga odsutni.

50. Ako bi mučio kćeri moje, ili ako bi uzeo druge žene pored kćeri mojih, i da nitko nije s nama, shvati: Bog je svjedok između mene i tebe!”

51. Zatim je Laban rekao Jakovu: “Gle gomile ove i gle ovaj stup koji sam postavio između sebe i tebe:

52. ova gomila je svjedok i stup ovaj neka bude svjedok da ja neću proći gomilu ovu pokraj tebe, i da ti nećeš proći ovu gomilu i stup ovaj pokraj mene za zlu nakanu.

53. Bog Abrahamov i Bog Nahorov, Bog oca njihova, presudio je među nama!” A Jakov se zakleo strahom oca svog Izaka.

54. Zatim je Jakov prinio žrtvu na gori te pozvao braću svoju da bi jeli kruh. Tako su oni jeli kruh i proveli cijelu noć na gori.

55. A Laban je ustao rano ujutro i poljubio sinove svoje i kćeri svoje, pa ih blagoslovio; onda je Laban otišao i vratio se u mjesto svoje.