Postanak 31 SHP

1. Jakov je čuo kako Labanovi sinovi govore: »Jakov je uzeo sve što je imao naš otac. Sve je ovo bogatstvo stekao na onome što je pripadalo našemu ocu.«

2. Jakov je primijetio i da se Laban prema njemu više ne odnosi prijateljski kao prije.

3. Tada je BOG rekao Jakovu: »Vrati se u zemlju svojih predaka, svojoj rodbini. Ja ću biti s tobom.«

4. Jakov je poslao po Rahelu i Leu, da dođu na polje gdje su mu bila stada.

5. Rekao im je: »Vidim da se vaš otac više ne odnosi prema meni kao prije. No Bog mog oca bio je sa mnom.

6. Znate da sam vašem ocu služio svom snagom,

7. a on me ipak varao i deset puta mi mijenjao plaću. Ali Bog mu nije dao da mi naudi.

8. Kad god je Laban rekao: ‘Pjegava mladunčad bit će ti plaća’, u svim stadima se rađala pjegava mladunčad. Kad god je rekao: ‘Prugasti će ti biti plaća’, u svim su se stadima rađali prugasti mladi.

9. Tako je Bog oduzeo stoku vašem ocu i dao je meni.

10. Jednom sam, u vrijeme parenja stada, u snu vidio da su jarci koji se pare sa stadom prugasti, pjegavi ili šareni.

11. Božji mi je anđeo rekao u snu: ‘Jakove!’, a ja sam odgovorio: ‘Evo me, slušam!’

12. Nastavio je: ‘Pogledaj i vidjet ćeš da su svi jarci koji se pare sa stadom prugasti, pjegavi ili šareni. Jer, vidio sam što ti Laban radi.

13. Ja sam Bog koji ti se ukazao u Betelu, gdje si uljem pomazao kameni stup i zavjetovao mi se. Sad idi iz ove zemlje i vrati se u svoj rodni kraj.’«

14. Rahela i Lea mu odgovore: »Mi više nemamo nasljedstva u kući svoga oca.

15. Postupa s nama kao da smo strankinje. Ne samo što nas je prodao već je potrošio sav novac koji je dobio zbog nas.

16. Sve bogatstvo, koje je Bog oduzeo našem ocu, i dao tebi, svakako pripada nama i našoj djeci. Stoga, učini što ti je Bog rekao.«

17. Tada je Jakov natovario svoju djecu i žene na deve,

18. pokrenuo svu svoju stoku, ponio sva dobra, koja je stekao u Mezopotamiji, pa krenuo svome ocu Izaku u zemlju Kanaan.

19. Kad je Laban bio otišao šišati vunu s ovaca, Rahela je ukrala kipove raznih bogova iz njegove kuće.

20. Jakov je zavarao Aramejca Labana jer mu nije rekao da odlazi.

21. Tako je pobjegao sa svime što je imao. Kad je prešao preko rijeke Eufrat, zaputio se u gorski kraj Gilead.

22. Trećeg su dana javili Labanu da je Jakov pobjegao.

23. Laban je sa sobom poveo rođake pa je sedam dana gonio Jakova prije nego što ga je sustigao u gorskom kraju Gileadu.

24. No Bog je noću došao Aramejcu Labanu u snu i rekao mu: »Pazi da Jakova ne ugroziš ni na koji način.«

25. Kad ga je Laban sustigao, Jakov je već bio razapeo svoje šatore u gorskom kraju Gileadu pa su se ondje utaborili i Laban i njegovi rođaci.

26. Laban je rekao Jakovu: »Što si učinio? Zavarao si me i odveo mi kćeri kao da su ratni zarobljenici.

27. Zašto si pobjegao potajno i zavarao me? Zašto mi nisi ništa rekao? Bio bih te ispratio s veseljem i pjesmom, uz tamburine i lire.

28. Nisi mi dao ni da izljubim svoje unuke i kćeri na odlasku. Glupo si postupio.

29. Mogao bih ti nauditi, ali mi je Bog tvog oca noćas rekao: ‘Pazi da Jakova ne ugroziš ni na koji način.’

30. Znam da si otišao jer si čeznuo za domom svog oca. No zašto si mi ukrao bogove?«

31. Jakov odgovori Labanu: »Bojao sam se da ćeš mi silom oduzeti svoje kćeri.

32. Ako kod nekoga nađeš svoje bogove, taj neće ostati na životu. Pred našim rođacima, kao svjedocima, pogledaj je li nešto tvoje kod mene, pa ako jest, uzmi to natrag.« A Jakov nije znao da je Rahela ukrala kipove bogova.

33. Laban je ušao u Jakovljev šator, u Lein šator i u šator gdje su boravile dvije sluškinje, ali nije našao bogove. A zatim je otišao u Rahelin šator.

34. No kad je Rahela ukrala kućne bogove, sakrila ih je u devino sedlo pa je baš sjedila na njima. Laban je pretražio cijeli šator i nije ih našao.

35. Rahela je rekla svome ocu: »Ne ljuti se na mene, gospodaru, što ne mogu ustati pred tobom, imam mjesečnicu.« Tako je Laban tražio, ali nije mogao pronaći kućne bogove.

36. Tada se Jakov razljutio pa počeo koriti Labana. »Kakav sam to prekršaj napravio?« upita on Labana. »Koji sam to grijeh počinio da me tako progoniš?

37. Sad kad si pretražio sve moje stvari, jesi li našao išta što pripada tvom domu? Stavi to ovdje pred svoje i moje rođake pa neka presude između nas dvojice.

38. Za ovih dvadeset godina, koliko sam bio kod tebe, tvoje ovce i koze nisu pobacile. Nisam jeo ovnove iz tvojih stada.

39. Nisam ti pravdao stoku, koju su rastrgale divlje zvijeri, nego sam sâm nadoknađivao gubitak. Od mene si tražio da ti platim za sve što je ukradeno, bilo danju ili noću.

40. Evo kako mi je bilo: danju me morila vrućina, a noću hladnoća, pa nisam mogao spavati.

41. Dvadeset sam godina bio kod tebe. Četrnaest sam ti godina služio za tvoje dvije kćeri i šest za moje stado, a plaću si mi mijenjao deset puta.

42. Da Bog mog oca nije bio za mene — Abrahamov Bog i strahopoštovani Izakov Bog — ti bi me sigurno otpremio praznih ruku. No Bog je vidio moju muku i trud i zato te noćas ukorio.«

43. Laban odgovori Jakovu: »Ove su žene moje kćeri, ova su djeca moja krv, ova su stada moja, i sve što vidiš, pripada meni. No što da sad učinim u vezi svojih kćeri i njihove djece?

44. Hajde da ti i ja sklopimo savez pa neka bude svjedokom između mene i tebe.«

45. Tada je Jakov uzeo jedan kamen, uspravio ga kao znak

46. pa rekao svojim rođacima: »Nakupite kamenja.« Oni su uzeli kamenje i napravili hrpu te su pored nje jeli.

47. Laban je hrpu nazvao Jegar Sahaduta, a Jakov ju je nazvao Galed.

48. Laban je rekao: »Ova je hrpa danas svjedok između tebe i mene.« Zato su joj dali ime Galed.

49. A nazvali su je i Mispa jer je Laban rekao: »Neka BOG stražari nada mnom i nad tobom kad budemo daleko jedan od drugoga.

50. Ako budeš loše postupao s mojim kćerima, ili uzimao druge žene pored njih, premda ja za to ne bih doznao, imaj na umu da je Bog svjedok između tebe i mene.«

51. Laban je još rekao Jakovu: »Pogledaj ovu hrpu i ovaj kameni stup koji sam postavio između nas.

52. Ova je hrpa svjedok i ovaj je stup svjedok da neću prijeći pored ove hrpe na tvoju stranu, da ti naudim, i da ti nećeš pored ove hrpe i ovog stupa prijeći na moju stranu, da meni naudiš.

53. Neka Bog tvog djeda Abrahama, koji je i Bog mog djeda Nahora, presudi među nama.« I Jakov se zakleo strahopoštovanim Bogom svog oca Izaka.

54. Zatim je prinio žrtvu ondje, na gori, i pozvao svoje rođake da jedu. Nakon što su jeli, na gori su i prenoćili.

55. Sutradan, Laban je ustao rano ujutro, poljubio svoje unuke i kćeri, blagoslovio ih, pa se vratio kući.