Postanak 37 SHP

1. Jakov je živio u zemlji Kanaan, gdje je kao stranac živio i njegov otac.

2. Ovo je priča o Jakovljevoj obitelji: Kad je Josip bio mladić od sedamnaest godina, čuvao je stada ovaca i koza sa svojom braćom, sinovima Bilhe i Zilpe, žene njegovog oca. Josip je ispričao ocu da su braća činila neke loše stvari.

3. A Jakov je, još zvan Izrael, od svih svojih sinova najviše volio Josipa jer mu se rodio u starosti. Stoga mu je napravio poseban, bogato ukrašen ogrtač.

4. Kad su Josipova braća vidjela da ga njihov otac voli više od njih, toliko su ga zamrzili da ga nisu mogli niti pozdraviti u miru.

5. Jednom je Josip sanjao san i ispričao ga svojoj braći, a oni su ga još više zamrzili.

6. Josip im je rekao: »Slušajte kakav sam sanjao san:

7. Vezali smo snopove žita nasred polja i odjednom se moj snop podigao i uspravio, a vaši su se snopovi okupili oko njega i poklonili mu se.«

8. Braća su mu nato rekla: »Zar misliš da ćeš vladati nama i biti nam gospodar?« I još su ga više zamrzili zbog njegovog sna i onoga što je rekao.

9. Josip je sanjao i drugi san te ga ispričao svojoj braći: »Slušajte! Ponovo sam sanjao san: poklonili su mi se sunce, mjesec i jedanaest zvijezda.«

10. Kad je to ispričao svom ocu i braći, otac ga je prekorio i rekao mu: »Kakav si to sanjao san? Pa nećemo se valjda ja i tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?«

11. I dok su njegova braća bila na njega ljubomorna, njegov je otac razmišljao o svemu što se dogodilo.

12. Kad su jednom njegova braća otišla napasati očeva stada blizu Šekema,

13. Izrael je rekao Josipu: »Tvoja braća napasaju stada blizu Šekema. Hajde, poslat ću te k njima.« »Dobro. Idem«, odgovori Josip.

14. »Provjeri li je sve u redu s tvojom braćom i stadima«, rekao mu je Izrael, »pa se vrati da mi javiš.« Tako ga je poslao iz Hebronske doline. Kad je Josip stigao u Šekem,

15. neki ga je čovjek vidio kako luta poljima pa ga upitao: »Što tražiš?«

16. »Tražim svoju braću«, odgovori Josip. »Možete li mi reći gdje napasaju stada?«

17. »Otišli su odavde«, rekao je čovjek. »Čuo sam ih da govore da idu u Dotan.« Josip je otišao za braćom i našao ih kod Dotana,

18. a oni su ga već izdaleka opazili i počeli se dogovarati da ga ubiju.

19. »Eno, dolazi onaj sanjar«, rekli su jedan drugome.

20. »Hajde da ga ubijemo i bacimo u jednu od ovih jama. Zatim ćemo reći da ga je proždrla divlja zvijer pa da vidimo što će biti od njegovih snova!«

21. Kad je to čuo Ruben, pokušao ga je spasiti. Rekao je: »Poštedimo mu život!

22. Nemojte prolijevati krv! Bacite ga u ovu jamu ovdje u pustinji, ali nemojte ga ozlijediti.« Ruben je to rekao da bi spasio Josipa i vratio ga ocu.

23. Kad je Josip stigao k braći, svukli su s njega onaj bogato ukrašeni ogrtač

24. pa ga primili i bacili u jamu. Jama je bila prazna i suha.

25. Zatim su sjeli da jedu. Kad su podigli pogled, ugledali su karavanu trgovaca, Išmaelaca, kako dolazi iz Gileada. Deve su im bile natovarene začinima, balzamom i smirnom koje su nosili u Egipat.

26. Juda je rekao svojoj braći: »Što imamo od toga da ubijemo brata i zatajimo njegovu smrt?

27. Hajde da ga prodamo ovim Išmaelcima. Tako ga nećemo ozlijediti jer nam je ipak brat, naš rod.« I braća su se složila.

28. Kad su trgovci Išmaelci prolazili pokraj njih, braća su izvukla Josipa iz jame i prodala ga za dvadeset srebrnjaka. Zatim su ga Išmaelci odveli u Egipat.

29. Kad se Ruben vratio do jame i vidio da Josipa nema ondje, razderao je svoju odjeću

30. pa se vratio braći i rekao: »Dječak je nestao! Što ću sada?«

31. Tada su oni uzeli Josipov ogrtač, zaklali jedno jare i ogrtač umočili u njegovu krv

32. pa takav ogrtač odnijeli ocu i rekli: »Našli smo ovo. Pogledaj je li to ogrtač tvoga sina.«

33. On ga je prepoznao i rekao: »Da, to je ogrtač mog sina! Divlja ga je zvijer proždrla! Josip je rastrgan na komade!«

34. Tada je Jakov razderao svoju odjeću i obukao se u tkaninu za žalovanje pa je mnogo dana oplakivao svog sina.

35. Svi su ga njegovi sinovi i kćeri nastojali tješiti, ali on se nije dao utješiti. »Ne«, rekao je. »Oplakivat ću svog sina dok i ja ne umrem.« Tako je otac žalovao za njim.

36. U međuvremenu, oni su Išmaelci prodali Josipa u Egipat. Kupio ga je Potifar, jedan od visokih faraonovih službenika, zapovjednik dvorske straže.