Postanak 45 BKJ
1. Onda se Josip nije mogao suspregnuti pred svima koji su stajali pokraj njega, pa je povikao: “Neka svi ljudi odstupe od mene!” Tako nitko nije ostao s njim kad se Josip očitovao braći svojoj.
2. Zatim je glasno zaplakao; a čuli su to Egipćani i faraonovi ukućani.
3. Tada je Josip rekao braći svojoj: “Ja sam Josip! Je li otac moj još živ?” A njegova mu braća nisu mogla odgovoriti, jer su se uznemirili pred licem njegovim.
4. Onda je Josip rekao svojoj braći: “Molim vas, priđite k meni!” Tako su mu prišli bliže, a on je rekao: “Ja sam Josip, vaš brat, koga ste prodali u Egipat.
5. Stoga se sada ne žalostite niti se na sebe ljutite što ste me ovamo prodali; jer me Bog poslao pred vas da vam sačuva život.
6. Jer je glad u zemlji ove dvije godine, a još je pet godina u kojima neće biti ni oranja ni žetve.
7. A mene je poslao Bog pred vama da vam sačuva potomstvo na zemlji i živote vaše spasi velikim izbavljenjem.
8. Tako sada niste me vi ovamo poslali, nego Bog; i on me postavio ocem faraonu i gospodarom nad svom kućom njegovom te vladarom nad svom zemljom egipatskom.
9. Požurite se i pođite k ocu mome pa mu recite: “Ovako govori tvoj sin Josip: Bog me postavio gospodarom nad čitavim Egiptom; siđi k meni, ne oklijevaj!
10. A stanovat ćeš u gošenskoj zemlji te ćeš biti blizu mene: ti, i djeca tvoja, i djeca tvoje djece, i stada tvoja, i tvoja krda, i sve što imaš.
11. Tako ću te ondje prehranjivati, jer je još pet godina gladi, da ne osiromašite: ti, i tvoji ukućani, i sve što posjeduješ.
12. A, evo, oči vaše i oči moga brata Benjamina vide da vam moja usta govore.
13. Zatim pripovijedajte mome ocu o svoj slavi mojoj u Egiptu i o svemu što ste vidjeli; onda požurite te oca moga dovedite ovamo!
14. Tada je pao oko vrata svog brata Benjamina i zaplakao; i Benjamin je plakao oko vrata njegovoga.
15. Štoviše, izljubio je svu svoju braću te plakao nad njima; poslije toga braća su njegova razgovarala s njim.
16. A glas se o tome pročuo u domu faraonovu govoreći: “Došla su Josipova braća!” A to se jako svidjelo faraonu i njegovim slugama.
17. Tada je faraon rekao Josipu: “Reci braći svojoj, ‘Učinite ovo: natovarite životinje svoje i krenite; idite u zemlju kanaansku,
18. pa uzmite oca svoga i svoje ukućane i dođite k meni; i ja ću vam dati dobra zemlje egipatske, te ćete jesti pretilinu zemlje.
19. Sada ti zapovijedam: Učinite ovo: uzmite kola iz zemlje egipatske za malene svoje i za žene svoje, te dovedite oca svoga i dođite.
20. Isto tako ne obazirite se na svoje stvari, jer su dobra u svoj zemlji egipatskoj vaša.’ ”
21. I sinovi su Izraelovi tako postupili; a Josip im je dao kola, po zapovijedi faraonovoj, i dao im namirnice za put.
22. Svakome je od njih dao odijelo za presvlačenje, ali je Benjaminu darovao tri stotine srebrnjaka i pet odijela za presvlačenje.
23. A ovako je poslao ocu svojemu: deset magaraca natovarenih dobrima Egipta, i deset magarica natovarenih žitom i kruhom i jelom ocu za put.
24. Tada je otpremio braću svoju te su krenuli, a on im je rekao: “Ne svađajte se putem!”
25. Tako su otišli iz Egipta i stigli u zemlju kanaansku k svome ocu Jakovu,
26. pa mu ispripovjedili govoreći: “Josip je još živ, i on je vladar nad svom zemljom egipatskom!” A Jakovu je srce klonulo, jer im nije povjerovao.
27. A kad su mu ispričali sve riječi Josipove koje im je izgovorio, i kad je opazio kola što ih je Josip poslao da ga dovezu, oživio je duh njihova oca Jakova.
28. Tada je Izrael rekao: “To je dovoljno. Moj sin Josip još je živ! Poći ću i vidjeti ga prije nego umrem.”