Postanak 47 BKJ

1. Tada je Josip otišao te izvijestio faraona te rekao: “Moj otac i braća moja i stada njihova i krda njihova sa svime što imaju došli su iz zemlje kanaanske, i evo ih u zemlji gošenskoj.”

2. A poveo je neke od svoje braće, i to petoricu ljudi te ih predstavio faraonu.

3. Onda je faraon upitao braću njegovu: “Što je vaš zanat?”, a oni su odgovorili faraonu: “Sluge su tvoje pastiri, i mi i očevi naši.”

4. Još su rekli faraonu: “Došli smo boraviti u ovu zemlju, jer sluge tvoje nemaju paše za svoja stada, pošto je strašna glad u zemlji kanaanskoj. Stoga te sad molimo, dopusti svojim slugama da prebivaju u zemlji gošenskoj.”

5. Nato je faraon odgovorio Josipu govoreći: “Tvoj otac i braća tvoja došli su k tebi;

6. zemlja egipatska je pred tobom. U ono najbolje od te zemlje neka otac tvoj i braća prebivaju; neka prebivaju u zemlji gošenskoj. A ako znaš sposobne ljude među njima, tada postavi nadglednike nad mojom stokom.”

7. Zatim je Josip doveo svog oca Jakova te ga postavio pred faraona; a Jakov je blagoslovio faraona.

8. Tada je faraon upitao Jakova: “Koliko si ti star?”

9. A Jakov je odgovorio faraonu: “Dana godina moga proputovanja je stotinu i trideset godina; malo ih je i zli su bili dani godina života mojega, i nisu dostigli dane godina života očeva mojih u danima njihovog proputovanja.”

10. Zatim je Jakov blagoslovio faraona i otišao od faraona.

11. Tako je Josip smjestio oca svoga i braću svoju i dao im posjed u zemlji egipatskoj, u ono najbolje od te zemlje, u zemlji Ramzesovoj, kako je faraon zapovjedio.

12. Onda je Josip opskrbljivao kruhom oca svoga i braću svoju i sve ukućane oca svoga, prema njihovim porodicama.

13. Zatim nije bilo kruha u svoj zemlji, jer je glad bila jako strašna, pa je zbog gladi i zemlja egipatska i zemlja kanaanska bila klonula.

14. Tada je Josip skupio sav novac što se nalazio u zemlji egipatskoj i u zemlji kanaanskoj za žito koje su kupovali; onda je Josip donio novac u faraonov dom.

15. A kad je nestalo novca u zemlji egipatskoj i zemlji kanaanskoj, svi su Egipćani dolazili k Josipu i govorili: “Daj nam kruha! Zašto da pomremo pred tobom, jer je nestalo novca?”

16. Nato je Josip odgovorio: “Dajte svoju stoku, pa ću vam ja dati kruha za vašu stoku, kad nestane novca.”

17. Tako su oni dovodili Josipu svoju stoku, a Josip im je davao kruha u zamjenu za konje i za stada i za stoku iz krda i za magarce. I one godine ih je hranio kruhom u zamjenu za svu stoku njihovu.

18. Kad je ona godina završila, došli su k njemu druge godine te mu rekli: “Nećemo skrivati od svog gospodara da je naš novac potrošen; i naš gospodar ima krda stoka naše. Nije ništa ostalo pred licem našeg gospodara, osim tijela naših i zemlje naše.

19. Zašto da pred očima tvojim pomremo i mi i zemlja naša? Kupi i nas i našu zemlju za kruh, pa ćemo mi sa zemljom našom postati sluge faraonove; i daj nam sjemena da ostanemo živi i ne pomremo, da ta zemlja ne opusti.”

20. Tako je Josip kupio za faraona svu tu zemlju egipatsku, jer je svaki Egipćanin prodao svoje polje, zato što je glad nadvladala nad njima; tako je zemlja postala faraonova.

21. A što se tiče ljudi, njih je preselio u gradove, od jednoga kraja egipatskih granica do drugoga kraja njegovog.

22. Jedino nije kupio zemlju svećenika, jer su svećenici imali dio određen od faraona, te su se hranili svojim dijelom što im je faraon dao. Stoga nisu prodavali svoju zemlju.

23. Onda je Josip rekao narodu: “Evo, danas sam za faraona kupio vas i vašu zemlju; evo vam sjeme pa ćete zasijati zemlju.

24. I dogodit će se kad dođe urod da ćete faraonu dati jednu petinu, a četiri će dijela biti vaša: za sjeme za polja, i za hranu vama i onima koji su vaši ukućani, i za hranu vašim malenima.”

25. Nato su oni odgovorili: “Ti si nam spasio živote; neka nađemo milost u očima svoga gospodara, pa ćemo biti sluge faraonove.”

26. Tada je Josip ustanovio zakon nad egipatskim zemljom, sve do dana današnjega: faraonu pripada jedna petina, osim zemlje svećenikā koja jedina nije postala faraonova.

27. Tako je Izrael prebivao u zemlji egipatskoj, u gošenskom području; onda su tamo stekli imanja i povećali se te se silno umnožili.

28. A Jakov je u zemlji egipatskoj poživio sedamnaest godina; tako je Jakovljev pun životni vijek bio sto četrdeset i sedam godina.

29. Zatim se približilo vrijeme Izraelu da umre, te je pozvao svoga sina Josipa i rekao mu: “Ako sam sada našao milost u očima tvojim, molim te, stavi ruku svoju pod moje bedro pa postupi ljubazno i iskreno sa mnom: molim te, nemoj me pokopati u Egiptu,

30. nego da legnem dolje sa očevima svojim, a ti me prenesi iz Egipta i pokopaj me u njihovu grobnicu!” A on je rekao: “Postupit ću kako si rekao.”

31. Tada je rekao: “Zakuni mi se!” I on mu se zakleo. Onda se Izrael poklonio na uzglavlju postelje.