Postanak 48 BKJ

1. I dogodilo se poslije ovih događaja da je netko dojavio Josipu: “Evo otac je tvoj bolestan.” A on je poveo sa sobom svoja dva sina, Manašea i Efrajima.

2. Netko je dojavio Jakovu i rekao: “Evo k tebi dolazi tvoj sin Josip.” A Izrael je smogao snage svoje i sjeo na postelju.

3. Tada je Jakov rekao Josipu: “Bog Svesilni pojavio se preda mnom u Luzu u zemlji kanaanskoj i blagoslovio me,

4. te mi rekao: ‘Evo, učinit ću te plodnim i umnožit ću te, i od tebe ću načiniti mnoštvo naroda, a sjemenu ću tvome poslije tebe darovati ovu zemlju u posjed zauvijek.’

5. A sada, oba tvoja sina, Efrajim i Manaše, koji su ti se rodili u zemlji egipatskoj, prije nego sam ja došao k tebi u Egipat, moji su, kao Ruben i Šimun bit će moji!

6. I tvoji potomci koji su ti se rodili poslije njih, bit će tvoji; i nazvat će se po imenu svoje braće u baštini svojoj.

7. A što se mene tiče, kad sam došao iz Padana, umrla je Rahela pokraj mene u zemlji kanaanskoj na putu, kad je bilo još samo malo puta do Efrate; tako sam je ondje pokopao na putu u Efratu, to jest Betlehem.”

8. Uto je Izrael opazio Josipove sinove i upitao: “Tko su ovi?”

9. A Josip je odgovorio ocu svome: “To su moji sinovi koje mi je Bog podario na ovom mjestu.” Nato je on rekao: “Molim te, dovedi mi ih, pa ću ih blagosloviti.”

10. A Izraelu su oči oslabile od starosti, tako da nije mogao vidjeti; onda mu ih je približio, a on ih je poljubio i zagrlio.

11. Tada je Izrael rekao Josipu: “Nisam mislio da ću vidjeti tvoje lice, a evo, Bog mi je pokazao i tvoje sjeme.”

12. Onda ih je Josip odmaknuo od njegovih koljena te se naklonio licem svojim do zemlje.

13. Zatim ih je Josip uzeo obojicu, Efrajima svojom desnicom, Izraelu s lijeve strane, a Manašea svojom ljevicom, Izraelu s desne strane, te ih približio k njemu.

14. A Izrael je ispružio desnicu svoju te ju položio na glavu Efrajimovu, koji je bio mlađi, a svoju ljevicu na Manašeovu glavu, tako je namjerno namjestio ruke svoje, jer je Manaše bio prvorođenac.

15. Tako je blagoslovio Josipa te rekao: “Bog, pred kojim su hodili očevi moji Abraham i Izak, Bog koji me hranio cijelog života mojega do dana današnjega,

16. Anđeo koji me je otkupio od svakoga zla, neka blagoslovi dječake! I neka se oni prozovu mojim imenom i imenom mojih očeva Abrahama i Izaka; i neka prerastu u mnoštvo usred zemlje!”

17. A kad je Josip opazio da je njegov otac položio desnicu svoju na Efrajimovu glavu, zamjerilo mu se, pa je podigao očevu ruku da ju premjesti s Efrajimove glave na glavu Manašeovu.

18. Onda je Josip rekao ocu svome: “Ne tako, oče moj, jer ovo je prvorođenac; položi desnicu svoju na njegovu glavu!”

19. A njegov je otac to odbio te rekao: “Znam, sine moj, znam! I on će postati narod, pa će i on biti velik. Ali će doista njegov mlađi brat biti veći od njega, a njegovo će sjeme postati mnoštvo naroda.”

20. Tako ih je toga dana blagoslovio, govoreći: “U tebi će se Izrael blagoslivljati, govoreći: Bog te učinio kao Efrajima i Manašea!” Tako je Efrajima postavio ispred Manašea.

21. Zatim je Izrael rekao Josipu: “Evo, ja umirem, ali Bog će biti s vama i vratit će vas u zemlju vaših očeva.

22. Štoviše tebi sam darovao jedan dio više nego braći tvojoj, što sam ga mačem svojim i lukom svojim uzeo iz ruke Amorejaca.”