Hošea 11 SHP

1. »Zavolio sam Izrael još dok je bio dijete. Zvao sam svoga sina da izađe iz Egipta.

2. No što sam ih više zvao, dalje su od mene odlazili. Prinosili su žrtve baalima, palili žrtve idolima.

3. Ja sam Efrajimce učio hodati, uzeo sam ih za ruke i vodio. Ja sam ih iscjeljivao, ali oni to nisu razumjeli.

4. Vodio sam ih užadima dobrote i konopcima ljubavi. Skinuo sam s njih jaram i uzde, sagnuo sam se da ih nahranim.

5. Vratit će se u Egipat, Asirija će vladati nad njima jer se ne žele vratiti k meni.

6. Rat će im bjesnjeti po gradovima, razorit će sva njihova naselja. Bit će uništeni zbog svojih zamisli.

7. Moj narod je zaglavio u otpadništvu od mene. Pozvani su da budu uzvišeni, ali nikako da se pridignu.«

8. »Neću odustati od tebe, Efrajime. Ne mogu te dati drugima, Izraele. Ne mogu te prepustiti uništenju, kao gradove Admu i Seboim. To mi ne da moje srce, prejaka je moja ljubav.

9. Neću dati da plane moj bijes, neću opet uništiti Efrajim. Jer, ja sam Bog, a ne čovjek, među vama, ja sam Svet. Neću vam dolaziti u bijesu.«

10. BOG će zarikati kao lav, a njegova djeca će ga slijediti. Kad začuju njegovu riku, žurno će doći sa zapada.

11. »Doletjet će k meni kao ptice, dršćući, iz Egipta i Asirije. A ja ću ih odvesti kući.« Tako je rekao BOG.

12. »Efrajim me okružio lažima, prijevaru smišlja narod Izraela. Juda se i dalje suprotstavlja Bogu, nastavlja se opirati Svetomu.«