Hošea 9 SHP

1. Izraele, nemoj slaviti! Ne raduj se kao drugi narodi! Prostituirao si se i ostavio svog Boga. Voliš kad ti ljubavnik plaća, kad gomila žito na svakom gumnu.

2. No uskoro neće biti žita ni ulja, podbacit će i urod vinograda.

3. Narod neće ostati u BOŽJOJ zemlji. Efrajim će se morati vratiti u Egipat i jesti zabranjenu hranu u Asiriji.

4. Neće donositi prinose vina BOGU niti mu prinositi žrtve od stoke. Žrtve će im biti kao hrana koja se jede u žalosti za preminulima. Svatko tko jede, postaje nečist. Jest će hranu samo da utaže glad, neće je donositi u BOŽJI Hram.

5. Ljudi neće prinositi žrtve. Pa što ćete raditi na BOŽJE blagdane?

6. Ako ipak uspiju izbjeći propast, Egipat će ih zarobiti, a Memfis pokopati. Korov će im njihovo srebro prekriti, trnje obrasti mjesta na kojima su živjeli.

7. Došlo je vrijeme kažnjavanja, ovo su dani naplate i osvete. Neka Izraelci shvate da su krivi, jer su proroke zvali budalama, luđacima koji su obuzeti duhom. Bit će kažnjeni za svoj veliki grijeh, za svu mržnju koju su iskazali.

8. Efrajim je stražar, zar ne? A Božji narod je prorok, zar ne? Ne! Oni uopće ne vide postavljene im zamke. U Božjem domu stvaraju neprijateljstvo.

9. Ljudi su duboko u grijeh potonuli, kao što se i prije dogodilo u Gibei. Ali on će pamtiti njihova zlodjela i kazniti ih zbog svih grijeha.

10. »Kad sam Izrael pronašao, bilo mi je kao da sam u pustinji na svježe grožđe naišao. Kada sam ugledao vaše pretke, bilo je kao da sam spazio prve plodove smokve. Ali kada su došli u Baal Peor, odali su se sramoti i postali odvratni kao njihov ljubavnik.

11. Kao ptica, odletjet će Efrajimova slava. Žene neće rađati djecu, niti će zatrudnjeti niti začeti.

12. No ako i uspiju djecu podići, nitko od njih neće preživjeti. Teško njima kad ih napustim!

13. Jednom sam vidio Efrajima, kao mladu palmu posađenu na livadi. Ali uskoro će taj isti narod svoju djecu u smrt voditi.«

14. BOŽE, daj im ono što želiš. Ali, što će to biti? Daj im žene koje pobace plod svoje utrobe, žene kojima su grudi presušile.

15. »Njihova je zloća počela u Gilgalu, tamo sam ih počeo mrziti. Zbog njihove pokvarenosti, istjerat ću ih iz svoje zemlje. Više ih neću voljeti jer su se njihovi vođe protiv mene pobunili.

16. Efrajim je obolio kao drvo, korijen će mu se osušiti i neće donijeti plod. Čak i ako uspiju roditi djecu, pobit ću im voljeni porod.«

17. Neka ih Bog odbaci, jer mu nisu bili poslušni. I lutat će među narodima.