Izaija 41 BKJ
1. “Šutite preda mnom, vi otoci, i neka ljudi obnove snagu svoju! Neka se primaknu; neka onda govore; zajedno pristupimo k osudi.
2. Tko je s istoka podigao pravednika, pozvao ga do nogu svojih, predao narode pred njega i učinio ga da vlada nad kraljevima? Predao ih je kao prah maču njegovu i kao strnjiku razvijanu lûku njegovu.
3. Progonio ih je te sigurno prolazio i to putem kojim noga njegova nije prošla.
4. Tko je to napravio i izvršio, pozivajući naraštaje od početka? Ja, GOSPOD, prvi i bit ću kod posljednjih, ja sam taj.”
5. Otoci su to vidjeli i pobojali se, krajevi su se zemaljski prestrašili; približili su se i došli.
6. Oni su pomagali svatko bližnjemu svome, i svatko je bratu svome govorio: “Budi odvažan!”
7. Tako je tesar ohrabrio zlatara, a onaj koji izravnava čekićem onoga koji udara na nakovnju, govoreći: “Spremno je za spajanje.” I pričvrstio ga je čavlima da se ne može pomicati.
8. No ti si, Izraele, sluga moj, Jakov, koga sam izabrao, sjeme Abrahama, prijatelja moga!
9. Ti si onaj koga sam uzeo s krajeva zemlje i pozvao od glavara njezinih; i rekao sam ti: “Ti si sluga moj, tebe sam izabrao i nisam te odbacio.
10. Ne boj se, jer ja sam s tobom; ne daj se zastrašiti, jer ja sam Bog tvoj. Ja ću te osnaživati, da, i pomagat ću ti, da, i podržavat ću te desnicom pravednosti svoje.”
11. Gle, svi koji su bili bijesni na tebe posramit će se i smesti; bit će kao ništa i oni koji su se s tobom prepirali propast će.
12. Tražit ćeš ih, i nećeš ih naći, baš one koji su se s tobom parničili; oni koji protiv tebe ratuju bit će kao ništa i kao ništavilo.
13. Jer ja GOSPOD, Bog tvoj, držat ću te za desnicu govoreći ti: ‘Ne boj se, ja ću ti pomoći.’
14. Ne boj se, ti Jakove crve, ni vi ljudi Izraelovi; ja ću ti pomagati’, govori GOSPOD i otkupitelj tvoj, Sveti Izraelov.
15. Gle, učinit ću te novim oštrim mlatom koje ima zupce; mlatit ćeš gore i mrvit ćeš ih, a brda ćeš u pljevu pretvoriti.
16. Vijat ćeš ih, i vjetar će ih odnijeti i vihor ih raspršiti. A ti ćeš se radovati u GOSPODU i proslavljat ćeš se u Svetom Izraelovom.
17. Kada siromasi i potrebiti traže vodu, a nje nema, i jezik im se od žeđi suši, tada ću ih ja, GOSPOD, uslišati; ja, Bog Izraelov, neću ih napustiti.
18. Na uzvišicama ću rijeke otvoriti, i vrela usred dolina. Pustinju ću pretvoriti u jezero vodeno, a zemlju suhu u izvore vode.
19. U pustoši ću posaditi cedar, šitim i mirtu i stablo uljike; u pustinji ću zajedno postaviti jelu i bor i čempres,
20. da bi zajedno vidjeli i znali i promotrili te razumjeli da je to učinila ruka GOSPODNJA i da je to stvorio Sveti Izraelov.
21. “Pokažite svoju parnicu”, govori GOSPOD, “iznesite svoje jake razloge”, govori kralj Jakovljev.
22. Neka ih iznesu i pokažu nam što će se dogoditi: neka nam pokažu ono negdašnje, što je to bilo, da bismo promotrili i spoznali svršetak njihov; ili nam objavite ono što dolazi.
23. Pokažite ono što ima doći poslije da bismo spoznali da ste vi bogovi; da, činite dobro ili činite zlo, da bismo se preplašili i gledali to zajedno.
24. Gle, vi ste ništa i djela vaša ništavna; gnjusoba je onaj koji vas izabere.
25. Podigao sam jednoga sa sjevera, i on će doći; s izlaska sunčeva on će zazvati ime moje. I poći će na knezove kao na žbuku i kao što lončar gazi glinu.
26. Tko je od početka objavio, da bismo znali, i od davnina, da bismo objavili: “On je pravedan”? Da, nema nikoga tko pokazuje, da, nema nikoga tko objavljuje, da, nema nikoga tko čuje riječi vaše.
27. Prvi će reći Sionu: “Gle, evo ih!”, i ja ću Jeruzalemu podariti jednoga koji donosi radosne vijesti.
28. Jer sam pogledao, i nije bilo nikoga; čak i među njima nije bilo nijednoga savjetnika da bi kad sam ih upitao mogli odgovoriti bar jednu riječ.
29. Gle, oni su ništa, djela su im ništavna; njihovi su liveni likovi vjetar i pomutnja.