Izaija 58 BKJ

1. “Glasno vapi, ne štedi se! Podigni glas svoj kao trubu i pokaži mome narodu prijestupe njihove i domu Jakovljevu grijehe njihove.

2. Ipak me oni svakodnevno traže i sviđa im se znati moje puteve, kao narod koji provodi pravednost i ne napušta uredbu Boga svojega. Traže od mene uredbe pravedne, sviđa im se približavati Bogu.

3. ‘Zašto smo postili’, kažu, ‘a ti to ne vidiš? Zašto smo dušu svoju mučili, a ti to ne znaš?’ Gle, u dan posta svoga nalazite užitak i izrabljujete sve radnike svoje.

4. Gle, vi postite da bi se svađali i raspravljali, i da bi udarali šakom opakom. Ne postite više kao što postite ovoga dana, da bi se čuo glas vaš na visini.

5. Je li to post kakav sam ja izabrao? Je li to dan kad čovjek muči dušu svoju? Je li to kad se poginje glava njegova poput rogoza i kad se prostire kostrijet i pepeo pod sobom? Zar ćeš to zvati postom i danom ugodnim GOSPODU?

6. Nije li ovo post koji sam izabrao da se razriješe spone opakosti, da se odvežu teška bremena i da se potlačene otpusti na slobodu, te da slomite svaki jaram?

7. Nije li to da se kruh tvoj podijeli gladnima i u kuću tvoju dovodi siromah koji je odbačen? Nije li to kad vidiš gologa, da ga zaogrneš i da se ne sakrivaš od onoga koji je od tijela tvoga?

8. Tada će kao zora svjetlost tvoja svanuti i zdravlje će tvoje brzo niknuti; i tvoja će pravednost ići pred tobom, slava GOSPODNJA bit će ti zalaznica.

9. Tada ćeš zazvati, i GOSPOD će se odazvati; zavapit ćeš, i on će reći: “Evo me!” Ukloniš li jaram iz svoje sredine, ispružen prst i besjedu ispraznu,

10. i otvoriš li dušu svoju gladnome i nasitiš dušu potlačenom, tada će svjetlost tvoja zasjati u mraku i tama će tvoja biti kao podne.

11. I GOSPOD će te neprekidno voditi, i dušu će ti u suši sititi, i debljati kosti tvoje; i ti ćeš biti kao zaliven vrt i kao izvor vode čije vode ne presušuju.

12. I oni koji će od tebe biti gradit će gdje su drevne razvaline, a ti ćeš podizati temelje mnogih naraštaja; i zvat će te Popravljačem pukotina, Obnoviteljem staza za prebivanje.

13. Okreneš li nogu svoju od Šabata, od toga da provodiš svoje užitke u moj sveti dan; i Šabat nazoveš užitkom, sveti GOSPODNJI, častan, i iskažeš mu čast ne postupajući po vlastitim putevima i ne udovoljavajući vlastitim užicima ni govoreći svoje vlastite riječi,

14. tada ćeš ti uživati u GOSPODU; i učinit ću da jašeš po uzvišicama zemaljskim i nahranit ću te baštinom Jakova, oca tvojega, jer su to usta GOSPODNJA izgovorila.