Izaija 6 SHP

1. One godine kad je umro kralj Uzija, vidio sam Gospodara kako sjedi na prijestolju. Prijestolje je bilo visoko i uzvišeno, a skutovi njegovog ogrtača ispunjavali su Hram.

2. Nad njim su stajala leteća bića od kojih je svako imalo šest krila: dva krila da zakloni lice, dva da zakloni noge i dva da njima leti.

3. Dovikivala su jedno drugome: »Svet, svet, svet je BOG Svevladar! Cijeli je svijet ispunjen njegovom slavom!«

4. Od glasa onih koji su dovikivali tresli su se dovratci i pragovi, a Hram se ispunio dimom.

5. Ja sam rekao: »Teško meni, umrijet ću! Živim u narodu čija su usta nečista, a i ja sam čovjek nečistih usta. A sad su moje oči vidjele kralja, BOGA Svevladara.«

6. Tada je do mene doletjelo jedno od letećih bića. Hvataljkom je uzelo žeravicu iz žrtvenika. Njome mi je dotaklo usta

7. i reklo: »Evo, ovo ti je dotaklo usne. Tvoja je krivnja uklonjena i grijeh ti je očišćen.«

8. Tada sam čuo glas Gospodara kako govori: »Koga da pošaljem? I tko će poći za nas?« Rekao sam: »Evo mene! Mene pošalji!«

9. A on je nato rekao: »Idi i reci ovom narodu: ‘Slušajte i slušajte, ali nemojte razumjeti. Gledajte i gledajte, ali nemojte vidjeti.’

10. Oduzmi razum ovom narodu; otupi im uši i zatvori im oči. Inače, očima bi vidjeli i ušima čuli, razumjeli bi, obratili se i izliječili.«

11. A ja sam onda pitao: »Koliko dugo to moram raditi, Gospodaru?« On je odgovorio: »Dok gradovi ne budu pusti i porušeni, dok kuće ne ostanu bez svojih stanara, dok njive ne budu prazne i neplodne.«

12. BOG će ljude protjerati daleko, a zemlja će posve propasti.

13. Ako ih i desetina ostane, i oni će biti zatrti. No panj ostaje nakon posječenoga hrasta, a iz tog panja ponovo će niknuti.