Jeremija 15 SHP

1. Tada mi je BOG rekao: »Kad bi i sam Mojsije, ili Samuel, stao pred mene i molio za Judejce, ne bih se smilovao. Neka mi se Judejci maknu s očiju! Neka idu!

2. A kad te budu pitali: ‘Kamo da idemo?’, reci da im ovako poručuje BOG: ‘Za neke sam odredio pomor, i takvi će umrijeti. Oni kojima sam odredio mač, od mača će i nastradati. Kojima je određena glad, glad će ih i usmrtiti, a oni koji idu u zatočeništvo, u stranoj će zemlji robovati.

3. Poslat ću na njih’, kaže BOG, ‘četiri vrste muke i užasa: neprijatelje s mačevima da ih pobiju, pse da im tijela uokolo razvuku, ptice i zvijeri da ih proždru i zatru.

4. Svi narodi na zemlji bojat će se da im se ne bi dogodilo isto. Sve zbog onog što je u Jeruzalemu radio judejski kralj Manaše, Ezekijin sin.’

5. ‘Nitko te neće žaliti, Jeruzaleme, niti tužno plakati za tobom. Nitko neće stati na svom putu, da pita kako je u gradu.

6. Odbacio si me’, kaže BOG, ‘sve se više od mene udaljavaš. Zato ću ih kazniti, potpuno uništiti. Umorio sam se od popuštanja.

7. Rastjerat ću ih kao vjetar pljevu, potjerati iz svakoga grada u zemlji. Iako sam ih uništio i uzeo im djecu, nisu odustali od svojih zlodjela.

8. U Judi će biti više udovica no zrnaca morskog pijeska. Napast ću mladiće u podne, patit će njihove majke. Judejci će iskusiti strah i bol, sručit će se na njih iznenada.

9. Majka će izgubiti sedmero djece, malaksati, ostati bez daha. Sunce će joj za dana potamniti zbog silne sramote i poniženja. A one što preostanu, predat ću mačevima njihovih neprijatelja.’« Tako je rekao BOG.

10. Majko moja, zašto si me rodila! Sa svima sam u sukobu. Ni od koga nisam zajmio niti posudio, a ipak me svi proklinju.

11. »Ja sam te naoružao. Ja sam bio s tobom u vrijeme nevolje i jada koje je donio neprijatelj.

12. Može li on slomiti željezo, željezo sa sjevera, i broncu?

13. Sve bogatstvo i blago Judejaca dat ću neprijateljima kao plijen. Dat ću ga u bescjenje zbog mnogih grijeha koje ste po cijeloj zemlji činili.

14. Robovat ćete svojim neprijateljima, služiti im u dalekoj, stranoj zemlji. Jer, moj gnjev je kao bijesna vatra koja će zauvijek gorjeti.«

15. O, BOŽE, ti znaš što mi se događa. Ne zaboravi me i brini se za mene. Kazni ljude koji me progone. Ne daj da stradam dok si s njima strpljiv, znaj da zbog tebe trpim poniženje.

16. Gutam sve riječi koje mi uputiš, za mene su izvor miline i radosti. BOŽE Svevladaru, pripadam tebi.

17. Nisam sjedio u društvu ljudi koji se samo smiju i zabavljaju. Sjedio sam sâm, tebi poslušan, jer si me ispunio srdžbom prema ljudima.

18. Zašto onda moja bol ne prestaje, zašto mi rana ne zaraste? Zar ćeš biti potok koji nestaje, izvor čija voda presušuje?

19. A BOG mu je odgovorio: »Ako mi se vratiš, prihvatit ću te, opet ćeš preda mnom stajati. Ako budeš, umjesto da prigovaraš, govorio ono što je stvarno važno, opet ćeš moje riječi objavljivati. Judejci se trebaju promijeniti i prikloniti se tebi, ali ti se ne smiješ promijeniti i prikloniti se njima.

20. Učinit ću te otpornim na ovaj narod, kao neprobojni brončani bedem. Napadat će te, ali neće te svladati jer ja sam s tobom. Ja ću te braniti i od njih spasiti.« Tako je rekao BOG.

21. »Izbavit ću te iz ruku zlikovaca, spasiti te od šaka nasilnika.«