Job 16 SHP
1. Tada je Job odgovorio:
2. »Naslušao sam se mnogih takvih riječi. Donosite mi muku, a ne utjehu!
3. Ima li kraja ovom blebetanju? Što te muči da moraš govoriti?
4. Da ste na mome mjestu, i ja bih mogao govoriti poput vas, zasipati vas optužbama i mahati glavom nad vama.
5. Ali moja bi vas usta ohrabrila, utjeha s mojih usana umirila.
6. Ako i govorim, moja bol se ne smiruje, ako pak zašutim, ona ne odlazi.
7. Da, Bože, ti si me iscrpio, užasnuo si sve moje prijatelje.
8. Učinio si me slabim i mršavim pa ljudi zbog toga misle da sam kriv.
9. Bog u svom gnjevu nasrće na mene, trga me i na mene škrguće zubima. Moj protivnik pogledom me probada.
10. Ljudi su na mene razjapili usta, prezirno me šamaraju i protiv mene se udružuju.
11. Bog me predao zlima i bacio me u pandže zlikovaca.
12. Mirno sam živio, a on me skršio, za vrat me zgrabio i zdrobio. Kao metu me postavio.
13. Opkolili me njegovi strijelci. Bez milosti mi srce probada i moju utrobu na zemlju prosipa.
14. Ponovo i ponovo on me napada, kao ratnik na mene juriša.
15. Tkaninu za žalovanje zašio sam na svoju kožu i svoj ponos zakopao u prašinu.
16. Lice mi je crveno od plača, sjena smrti na kapke mi pala.
17. Iako, nema nasilja na mojim rukama i nevina je moja molitva.
18. O, zemljo, ne skrivaj nepravdu što mi je učinjena. Neka se čuje vapaj moje krvi za pravdom!
19. Već se sigurno čuje na nebu, gdje svjedoči za moju obranu.
20. Moj vapaj za mene govori pred Bogom dok u muci čekam njegov odgovor.
21. Neka iznese moj slučaj pred Boga, kao što se čovjek zauzima za prijatelja.
22. Još samo koja godina i otići ću na put bez povratka.