Job 19 BKJ
1. Tada je Job progovorio i rekao:
2. “Dokle ćete dušu moju mučiti i riječima me razdirati?
3. Ovo je već deseti put da ste me pogrdili; zar vas nije stid što preda mnom činite čudake od sebe.
4. I ako sam zaista pogriješio, moja pogreška na meni ostaje.
5. Ako biste doista uzveličali sebe protiv mene i dokazali protiv mene sramotu moju,
6. sada znajte da me je Bog oborio i svojom me mrežom obavio.
7. Gle, vičem zbog krivde, ali nitko me ne čuje; vičem glasno, ali osude nema.
8. Zagradio mi je put da ne mogu proći i na staze moje tamu postavio.
9. Slavu je moju sa mene skinuo i s glave moje krunu je uzeo.
10. Sa svih strana uništio me je, i nestajem; i nadu mi je kao stablo iščupao.
11. I raspalio je gnjev svoj na mene i ubraja me kao jednog od neprijatelja svojih.
12. Čete su njegove stigle zajedno, i podigle su put svoj protiv mene, te se utaborile oko šatora mojega.
13. Udaljio je braću moju daleko od mene i poznanici su se moji otuđili od mene.
14. Nestalo je rođaka mojih i bliski su me prijatelji moji zaboravili.
15. Oni koji stanuju u domu mome i sluškinje moje drže me kao tuđinca; stranac sam u njihovim očima.
16. Zvao sam slugu svoga, a on mi nije dao odgovora; ustima sam ga svojim zaklinjao.
17. Dah je moj postao stran ženi mojoj, premda sam se zaklinjao radi sinova svoga vlastitog tijela.
18. Da, i mladi su me prezreli; ustao sam, a oni su protiv mene govorili.
19. Svi moji bliski prijatelji gnušaju se mene i oni koje volim protiv mene su se okrenuli.
20. Kosti mi se lijepe za kožu moju i tijelo moje, i preživljavam s kožom oko zuba svojih.
21. Smilujte mi se, smilujte mi se, vi prijatelji moji, jer me je ruka Božja dotakla.
22. Zašto me progonite kao Bog, i zar se niste nasitili mesa moga?
23. O, da bi se riječi moje zapisale! O da bi se u knjigu urezale;
24. da bi se željeznom pisaljkom i olovom u stijenu urezale!
25. Jer znam da moj otkupitelj živi i da će u narednim danima nad zemljom ustati.
26. I premda nakon što mi kožu ovog tijela crvi unište, ipak ću u tijelu svome Boga vidjeti.
27. Njega ću ja gledati za sebe, i oči moje vidjet će, a ne druge: premda su se bubrezi moji u meni iscrpili.
28. No trebate reći: ‘Zašto ga progonimo pošto se korijen slučaja nalazi u meni?’
29. Od mača se bojte: jer gnjev donosi kazne mačem da biste spoznali da ima suda!”