Job 20 BKJ
1. Nato je Zofar Naamac progovorio i rekao:
2. “Stoga me misli navode da odgovorim, i zbog toga žurim.
3. Slušao sam ukor sramote svoje, a duh razuma moga navodi me da odgovorim.
4. Zar ti to ne poznaješ od davnine, otkada je čovjek na zemlju postavljen,
5. da je kratko likovanje opakoga, i radost licemjera samo za tren?
6. Makar mu se veličanstvenost do nebesa penje, i glava mu do oblaka dosegne,
7. ipak će poput izmeta svoga zauvijek propasti; oni koji su ga vidjeli reći će: ‘Gdje je on?’
8. Odletjet će kao san i neće ga se pronaći, da iščeznut će kao noćno viđenje.
9. I oko koje ga je gledalo više ga neće gledati, niti ga mjesto njegovo više neće vidjeti.
10. Njegovi će sinovi tražiti da se svide siromasima; i rukama će svojim uzvraćati dobra njihova.
11. Kosti su njegove pune grijeha mladosti njegove, koji će zajedno s njim leći u prah.
12. Premda mu je opačina bila slatka u ustima njegovim, premda ju je pod svojim jezikom skrivao;
13. premda ju je čuvao, i nije ju napustio nego ju je još u ustima svojim zadržavao;
14. ipak mu se hrana okreće u utrobi, to je žuč zmija otrovnica u njemu.
15. Blago je progutao, i izbljuvat će ga. Bog će ga istjerati iz utrobe njegove.
16. Sisat će otrov zmija otrovnica: jezik zmije otrovnice ubit će ga.
17. Neće on gledati rijeke, bujice, potoke pune meda i maslaca.
18. Vratit će ono za što se trudio, i neće to progutati; prema imetku njegovom bit će i povrat, i neće se tome radovati.
19. Zato što je sirotinju tlačio i napustio, zato što je otimao kuće koje nije sagradio,
20. zasigurno neće osjećati mirnoću u utrobi svojoj, neće spasiti ono što je poželio.
21. Ništa mu za jelo neće ostati; stoga nitko neće gledati na dobra njegova.
22. U punini svoje dostatnosti u škripcu će biti, ruka svakog opakog na njega će pasti.
23. Kad bude hranom trbuh svoj punio, Bog će na njega spustiti žestinu gnjeva svoga, i njime će podažditi na njega dok jede.
24. Bježat će od željeznog oružja, a luk čelični će ga prostrijeliti.
25. Izvukao je strijelu, i iz tijela izlazi; da, mač blistavi iz žuči mu izlazi. Strahote su nad njim.
26. Sva će tama biti skrivena u skrovištima njegovim. Oganj neraspireni proždrijet će ga; zlo će doći na onoga koji je ostao u šatoru njegovom.
27. Nebesa će otkriti nepravdu njegovu i zemlja će se na njega podići.
28. Urod doma njegova će otići, i dobra njegova oteći u dan gnjeva njegovog.
29. To je od Boga dio za opakog čovjeka i baština koja mu je od Boga određena.”