Job 31 BKJ

1. Savez sam sklopio s očima svojim; zašto bih onda o djevojci razmišljao?

2. Jer kakav je dio od Boga odozgo? I kakva je baština od Svesilnoga s visina?

3. Nije li propast za opakoga i teška kazna za one koji čine nepravdu?

4. Ne vidi li on puteve moje i zar ne broji sve korake moje?

5. Ako sam hodio isprazno ili mi je noga hitila za prijevarom,

6. neka me izvaže na vagi ravnomjernoj, da Bog spozna moje poštenje.

7. Ako mi je korak skrenuo s puta i srce moje počelo hoditi za očima mojim ili je nekakva ljaga prionula za ruke moje,

8. tada neka drugi jede što sam posijao; da, neka se porod moj iskorijeni.

9. Ako mi srce zavede neka žena ili ako sam vrebao na vratima bližnjega svoga,

10. tada neka žena moja melje za drugoga i neka se drugi nad njom saginje.

11. Jer to je mrzak zločin; da, to je nepravda da je suci trebaju kazniti.

12. Jer to je oganj što proždire do propasti i iskorijenio bi sav moj urod.

13. Ako sam prezreo parnicu sluge svoga ili sluškinje svoje kad su se parničili sa mnom,

14. što li ću onda učiniti kad Bog ustane? I kad on pohađa, što ću mu odgovoriti?

15. Nije li on onaj koji je stvorio mene u utrobi, stvorio i njega? Nije li nas isti oblikovao u utrobi?

16. Ako sam uskratio želju siromasima ili sam pustio da oči udovice slabe

17. ili sam sâm pojeo zalogaj svoj, a siročad nije jela od njega

18. (jer je on od mladosti svoje odrastao sa mnom kao s ocem, a nju sam vodio od utrobe majke svoje);

19. ako sam nekoga vidio da propada jer mu nedostaje odjeća ili nekoga siromaha bez pokrivača,

20. ako me bokovi njegovi nisu blagoslovili i ako se runom mojih ovaca nije ugrijao;

21. ako sam ruku svoju podizao na siročad kad sam na vratima ugledao pomoć svoju;

22. onda neka ruka moja ispadne iz ramena, a mišica moja neka se od kosti istrgne.

23. Jer propast od Boga strava je za mene i zbog njegove uzvišenosti to ne bih mogao izdržati.

24. Ako je nada moja u zlatu ili sam čistome zlatu rekao: ‘Ti si pouzdanje moje!’,

25. ako sam se radovao zato što je blago moje bilo veliko i zato što je ruka moja priskrbila mnogo,

26. ako sam gledao sunce kako sije ili mjesec što hoda u sjaju svome

27. te se srce moje dalo potajno namamiti ili su usta moja poljubila ruku moju,

28. i to je bila nepravda da je suci trebaju kazniti jer bih se odrekao Boga što je gore.

29. Ako sam se radovao propasti onoga koji me mrzi ili sam se uzvisivao kad ga je snašlo zlo,

30. i nisam dopustio ustima svojim da sagriješe želeći prokletstvo za dušu njegovu.

31. Nisu li ljudi iz moga šatora govorili: ‘Da nam je mesa njegova, ne bi se nasitili.’

32. Tuđinac nije na ulici noćio, no ja sam putniku otvarao vrata svoja.

33. Ako sam i prijestupe svoje prikrivao kao Adam, skrivajući svoju nepravdu u krilu svome;

34. zar sam se bojao velikoga mnoštva ili sam se užasavao od obiteljskog prijezira, da šutim pa da ne izlazim iz vrata?

35. O da bi me netko saslušao! Evo moja je želja da bi mi Svesilni odgovorio, a taj moj protivnik je napisao knjigu.

36. Zasigurno ću je nositi na svom ramenu i vezat ću je sebi kao vijenac.

37. Objavio bih mu broj svojih koraka, kao knez bih pristupio k njemu.

38. Ako je zemlja moja vikala na mene ili su se isto tako njezine brazde žalile,

39. ako sam bez novaca jeo urod njezin ili sam naveo vlasnike njezine da ispuste život svoj,

40. neka umjesto pšenice raste čičak, a umjesto ječma ljulj.” Završile su riječi Jobove.