Jona 2 BKJ

1. Tada se Jona pomolio GOSPODU, Bogu svojemu iz riblje utrobe.

2. I rekao je: “Zbog nevolje svoje zavapio sam GOSPODU, i on me je čuo; iz utrobe pakla sam zavapio, i ti si mi čuo glas.

3. Jer si me ti bacio u dubine usred mora, i poplave su me preplavile. Svi valovi tvoji i bujice tvoje prešle su preko mene.

4. Tada sam ja rekao: ‘Odbačen sam ispred očiju tvojih; ali ipak ću ponovo gledati k svetom Hramu tvojem.’

5. Vode su me čak i do duše okružile, bezdan me je opkolio. Korov mi je glavu omotao.

6. Sišao sam do podnožja planina. Zemlja sa zasunima svojim bila je oko mene zauvijek. Ipak si ti uzdigao život moj iz pokvarenosti, GOSPODE, Bože moj.

7. Kad je duša moja klonula u meni, sjetio sam se GOSPODA, i molitva je moja k tebi došla, k svetom Hramu tvojemu.

8. Oni koji obdržavaju lažne ispraznosti milosrđe svoje napuštaju.

9. No ja ću ti žrtvovati glasom zahvalnim, ispunit ću ono što sam zavjetovao. Spasenje je od GOSPODA.”

10. Tada je GOSPOD progovorio ribi i ona je izbljuvala Jonu na kopno.