Jošua 2 BKJ

1. Tada je Jošua, sin Nunov, poslao iz Šitima dvojicu ljudi da potajno uhode, govoreći: “Idite, izvidite zemlju, baš Jerihon.” I otišli su i došli u kuću neke bludnice koja se zvala Rahaba i ondje su prenoćili.

2. A to je bilo rečeno kralju jerihonskom govoreći: “Gle, stigli su noćas ovamo neki ljudi od sinova Izraelovih da istraže zemlju.”

3. Nato je kralj jerihonski poručio Rahabi govoreći: “Izvedi ljude koji su došli k tebi, koji su ušli u tvoj dom, jer su došli istražiti svu zemlju.”

4. A ta je žena uzela ona dva čovjeka i sakrila ih te rekla ovako: “Ljudi su došli k meni, ali ja nisam znala odakle su oni.

5. I dogodilo se, u vrijeme zatvaranja gradskih vrata kad se smračilo, da su ti ljudi izašli. Kamo su krenuli ti ljudi, ja ne znam. Žurno krenite u potjeru za njima jer ćete ih sustići.”

6. No ona ih je izvela na krov kuće i sakrila ih stabljikama lana što ih je poredala na krovu.

7. I ljudi su krenuli u potjeru za njima putem prema Jordanu, sve do gazova; a čim su oni koji su krenuli u potjeru za njima izašli, zatvorili su gradska vrata.

8. A prije nego što su oni polijegali, ona je uzašla k njima na krov

9. te rekla tim ljudima: “Znam da vam je GOSPOD dao ovu zemlju i da se strava vaša spustila na nas i da svi stanovnici ove zemlje malakšu zbog vas.

10. Jer smo čuli kako je GOSPOD isušio vodu Crvenoga mora zbog vas, kada ste izašli iz Egipta, i ono što ste učinili dvojici kraljeva amorejskih koji su bili s druge strane Jordana, Sihonu i Ogu, koje ste potpuno uništili.

11. I čim smo sve to čuli, srca su nam utrnula i zbog vas nije ostalo nikakve odvažnosti u nikome; jer GOSPOD, Bog vaš, on je Bog gore u nebu i dolje na zemlji.

12. Stoga sada, molim vas, pošto sam vam iskazala dobrotu, zakunite mi se GOSPODOM, da ćete i vi iskazati dobrotu domu oca moga, pa mi dajte pouzdan znak

13. da ćete ostaviti na životu moga oca i moju majku, braću moju i sestre moje i sve što imaju i da ćete naše živote izbaviti od smrti.”

14. Nato su joj ljudi odgovorili: “Život svoj dajemo za vas, ako ne izustite o ovom našem poslu. I dogodit će se, kad nam GOSPOD podari zemlju, da ćemo postupati dobronamjerno i po istini s tobom.”

15. Tada ih je ona pustila da se spuste po užetu kroz prozor jer joj je kuća bila na gradskim zidinama i ona je stanovala na zidinama.

16. Zatim im je rekla: “Pođite na goru da progonitelji ne naiđu na vas i sakrivajte se ondje tri dana dok se progonitelji ne vrate, a nakon toga idite svojim putem.”

17. Nato su joj ljudi rekli: “Mi ćemo biti nedužni glede ove tvoje zakletve kojom si nas zaklela:

18. evo, kad mi uđemo u zemlju, ti priveži ovu vrpcu od grimiznih niti na prozor kroz koji nas spuštaš i skupi kod sebe u domu, oca svoga, i majku svoju i braću svoju i sve ukućane oca svoga.

19. I dogodit će se, da svatko tko izađe van kroz tvoja kućna vrata na ulicu, krv njegova neka padne na glavu njegovu: a mi ćemo biti nedužni; a svatko tko bude s tobom u kući, krv njegova neka padne na glave naše, ako se neka ruka spusti na njega.

20. Ako li izustiš o ovom našem poslu, tada ćemo biti razriješeni od zakletve tvoje kojom si nas zaklela.”

21. Nato je ona rekla: “Po riječima vašim neka to tako bude!” Tada ih je otposlala i oni su otišli, a ona je zavezala grimiznu vrpcu na prozor.

22. Zatim su otišli i došli na goru i ondje ostali tri dana dok se progonitelji nisu vratili. A progonitelji su ih tražili po svim putevima, ali ih nisu našli.

23. Tada su se ova dva čovjeka vratila i spustila se s gore, prešli preko i došli k Jošui, sinu Nunovu, te su mu ispripovjedili sve što im se dogodilo.

24. I rekli su Jošui: “Doista nam je GOSPOD predao u ruke svu tu zemlju; jer baš svi stanovnici te zemlje malakšu zbog nas.”