Jošua 9 BKJ
1. I dogodilo se, kad su o tome čuli svi kraljevi koji su bili s ove strane Jordana, u brdima i u dolinama i po svim obalama Velikoga mora nasuprot Libanonu: Hetiti i Amorejci, Kanaanci i Perižani, Hivijci i Jebusejci,
2. da su se jednoglasno sakupili zajedno da se bore s Jošuom i s Izraelom.
3. A kad su stanovnici Gibeona čuli što je Jošua učinio Jerihonu i Aju,
4. oni su postupili lukavo te su otišli i pričinili se kao poslanici pa uzeli stare vreće na svoje magarce i stare vinske mjehove, i poderane i zakrpane,
5. i staru su i pokrpanu obuću obuli na svoje noge i odjenuli staru odjeću na sebe. A sav kruh, koji im je bio za zalihu, bio je suh i razdrobljen.
6. I otišli su do Jošue u tabor kod Gilgala i rekli njemu i ljudima Izraelcima: “Dolazimo iz daleke zemlje, stoga sada sklopite pakt s nama.”
7. Nato su ljudi Izraelci rekli Hivijcima: “Možda vi živite među nama! Kako ćemo onda sklopiti pakt s vama?”
8. A oni su rekli Jošui: “Mi smo sluge tvoje!” Nato im je Jošua rekao: “Tko ste vi i odakle dolazite?”
9. A oni su mu rekli: “Iz jako daleke zemlje dolaze sluge tvoje zbog imena GOSPODA, Boga tvojega: jer smo čuli glas o njemu i sve što je učinio u Egiptu,
10. i sve ono što je učinio dvojici kraljeva amorejskih koji su bili s one strane Jordana, Sihonu, kralju hešbonskom, i Ogu, kralju bašanskom koji je bio u Aštarotu.
11. Zato su nam naše starješine i svi stanovnici naše zemlje rekli govoreći: ‘Uzmite sa sobom namirnice za put i pođite im u susret te im recite: Mi smo sluge vaše, stoga sada sklopite pakt s nama.’
12. Evo našega kruha: vrućega smo uzeli za zalihu iz domova naših u dan kada smo izašli da krenemo k vama, a sada gle, on je suh i razdrobljen.
13. A ovi su vinski mjehovi koji su, kad smo ih napunili bili novi, a gle, poderali su se; i ovo je odjeća naša i obuća naša koja je postala stara zbog jako dugog puta.”
14. I ljudi su uzeli od njihovih namirnica, ali nisu zatražili savjet iz usta GOSPODNJIH.
15. Zatim je Jošua dogovorio mir s njima i sklopio pakt s njima da ih ostavi žive. I knezovi zajednice su im se zakleli.
16. I dogodilo se nakon isteka tri dana pošto su s njima sklopili pakt, da su čuli kako su oni njihovi susjedi, i da oni žive među njih.
17. Tada su sinovi Izraelovi otputovali te su trećeg dana došli u njihove gradove. A njihovi gradovi su bili Gibeon, i Kefira, i Beerot i Kirjatjearim.
18. Ali sinovi Izraelovi ih nisu udarili, zato što su im se knezovi zajednice bili zakleli GOSPODOM, Bogom Izraelovim. I sva je zajednica mrmljala protiv knezova.
19. No svi knezovi su rekli svoj zajednici: “Mi smo im se zakleli GOSPODOM, Bogom Izraelovim, stoga ih sada ne smijemo dirati.
20. Ovo ćemo učiniti s njima: dopustit ćemo im da žive, da nad nama ne bi bio gnjev zbog zakletve kojom smo im se zakleli.”
21. Zatim su im knezovi rekli: “Neka žive, ali neka budu drvosječe i vodonoše svoj zajednici, kako su im knezovi obećali.”
22. Tada ih je Jošua pozvao i rekao im govoreći: “Zašto ste nas prevarili govoreći: ‘Mi smo jako daleko od vas’, kad vi živite među nama?
23. Stoga ste sada vi prokleti i nitko od vas nikada neće biti oslobođen od ropstva: i bit ćete drvosječe i vodonoše za Dom Boga mojega.”
24. Nato su oni odgovorili Jošui i rekli: “Zato što je slugama tvojim bilo jasno rečeno kako je GOSPOD, Bog tvoj, zapovjedio Mojsiju, svome slugi, da vam podari svu ovu zemlju i da uništi ispred vas sve stanovnike ove zemlje; stoga smo se jako uplašili za svoje živote zbog vas pa smo ovako učinili.
25. A sada smo, evo, u tvojim rukama: učini s nama što ti se čini dobro i pravo, to učini.”
26. A on im je tako učinio te ih je izbavio iz ruku sinova Izraelovih te ih nisu pogubili.
27. I toga dana postavio ih je Jošua da budu drvosječe i vodonoše za zajednicu i za žrtvenik GOSPODNJI baš na mjestu koje on treba izabrati, sve do dana današnjega.