Suci 8 BKJ

1. Tada su mu Efrajimovi ljudi rekli: “Zašto si nam to učinio da nas nisi pozvao kada si išao zaratiti sa Midijancima?” I oštro su ga izgrdili.

2. A on im je rekao: “Što sam ja sada učinio u usporedbi s vama? Nije li Efrajimovo pabirčenje grožđa bolje od Abiezerove berbe?

3. Bog je predao vama u ruke knezove midijanske, Oreba i Zeeba. Što sam ja mogao učiniti u usporedbi s vama?” Nato se srdžba njihova utišala prema njemu, kada im je to rekao.

4. Zatim je Gideon došao do Jordana te prešao preko, on i one tri stotine ljudi što su bili s njim, iznemogli, no ipak su ih nastavili progoniti.

5. Tada je rekao ljudima iz Sukota: “Dajte, molim vas, ljudima koji idu za mnom hljebove kruha, jer su iznemogli, a ja progonim Zebaha i Zalmunu, kraljeve midijanske.”

6. Ali su sukotski knezovi rekli: “Zar su ruke Zebahove i Zalmunine već sada u tvojoj ruci da tvojoj vojsci podarimo kruha?”

7. Nato je Gideon rekao: “Stoga ću vam, kad mi GOSPOD preda u ruke Zebaha i Zalmunu, iskidati meso trnjem pustinjskim i dračem.”

8. Zatim je odande uzašao u Penuel te je njima rekao isto to, a ljudi iz Penuela su mu odgovorili kao što su mu odgovorili i ljudi iz Sukota.

9. Nato je i ljudima iz Penuela rekao govoreći: “Kad se vratim u miru, srušit ću ovu kulu.”

10. A Zebah i Zalmuna bili su u Karkoru i vojska njihova s njima, oko petnaest tisuća ljudi, svi što su preostali od vojske sinova Istoka; jer je palo sto dvadeset tisuća ljudi vičnih maču.

11. Zatim je Gideon pošao putem onih što žive pod šatorima, istočno od Nobaha i Jogbehe, te je potukao vojsku jer je ta vojska postala presigurna.

12. A kad su Zebah i Zalmuna pobjegli, on je krenuo u potjeru za njima te uhvatio tu dvojicu kraljeva midijanskih, Zebaha i Zalmunu. Zatim je porazio svu vojsku.

13. Tada se Gideon, sin Joašev, vratio iz bitke prije nego se sunce uzdiglo,

14. te je uhvatio nekog mladića od ljudi iz Sukota pa ga je ispitivao; a on mu je popisao sukotske knezove i starješine njihove, baš sedamdeset i sedam ljudi.

15. Zatim je došao k ljudima iz Sukota i rekao: “Evo Zebaha i Zalmune zbog kojih ste me prekoravali govoreći: ‘Zar su ruke Zebahove i Zalmunine već sada u tvojoj ruci pa da podarimo kruha tvojim ljudima koji su premoreni?’ ”

16. Tada je uzeo starješine gradske te trnja pustinjskog i drača pa time naučio pameti ljude iz Sukota.

17. Zatim je srušio kulu penuelsku te pogubio ljude iz tog grada.

18. Tada je rekao Zebahu i Zalmuni: “Kakvi su ljudi bili oni koje ste pogubili na Taboru?” Nato su oni odgovorili: “Kakav si ti, takvi su i oni bili; svaki je nalikovao kraljevom sinu.”

19. Zatim je rekao: “To su bila moja braća, i to sinovi moje majke. Tako mi života GOSPODNJEG, da ste ih ostavili na životu, ne bih vas pogubio.”

20. Onda je rekao Jeteru svom prvorođencu: “Ustani i pogubi ih!” Ali mladić nije isukao svoj mač jer se bojao, zato što je još bio mlad.

21. Tada su Zebah i Zalmuna rekli: “Ustani ti i navali na nas, jer kakav je čovjek, takva mu je i snaga.” Nato je Gideon ustao i pogubio Zebaha i Zalmunu te je uzeo nakit što je bio na vratovima njihovih deva.

22. Zatim su ljudi Izraelci rekli Gideonu: “Ti vladaj nad nama, i ti i sin tvoj i sin tvoga sina, jer si nas ti izbavio iz ruke midijanske.”

23. Ali im je Gideon rekao: “Neću ja vladati nad vama, niti će moj sin vladati nad vama; GOSPOD će vladati nad vama!”

24. Onda im je Gideon rekao: “Jedno bih zaželio od vas: da mi svaki podari naušnice od svog plijena.” (Jer su oni pobijeđeni nosili zlatne naušnice zato što su bili Išmaelci.)

25. A oni su odgovorili: “Dragovoljno ćemo ih dati.” Nato su oni rasprostrli ogrtač te je svaki na njega bacio naušnice od svog plijena.

26. A težina zlatnih naušnica što ih je on zatražio bila je tisuću i sedam stotina zlatnih šekela, osim nakita i ogrlica i purpurne odjeće koja je bila na midijanskim kraljevima i osim lančića što su bili oko vratova njihovih deva.

27. I Gideon je od toga napravio efod i postavio ga u svome gradu, u Ofri. I sav se Izrael ondje za njim odao bludu. To je postala zamka Gideonu i njegovom domu.

28. Tako su Midijanci bili pokoreni pred sinovima Izraelovim te više nisu podizali glave svoje. I zemlja je bila u miru četrdeset godina u danima Gideonovim.

29. Zatim je Jerubaal, sin Joašev, otišao te živio u svojoj kući.

30. A Gideon je imao sedamdeset sinova koji su se rodili po tijelu njegovom jer je imao mnogo žena.

31. I njegova inoča koja je bila u Šekemu, i ona mu je rodila sina kome je nadjenuo ime Abimelek.

32. Tada je Gideon, sin Joašev, umro u dubokoj starosti te je bio pokopan u grobnici njegova oca Joaša, u Ofri Abiezerovskoj.

33. I dogodilo se, ubrzo kako je Gideon umro da su sinovi Izraelovi ponovo skrenuli te se odali bludu s Baalima te za svoga boga postavili Baalberita.

34. I sinovi se Izraelovi više nisu sjećali GOSPODA, Boga svojega, koji ih je izbavio iz ruku svih njihovih neprijatelja sa svih strana.

35. I nisu iskazivali ljubaznost prema domu Jerubaala, to jest Gideonu, za dobro što ga je on iskazao Izraelu.