Levitski zakon 2 BKJ

1. “A kad netko želi prinijeti GOSPODU jestivu žrtvu, neka njegova žrtva bude od finog brašna; neka je polije uljem i stavi na nju tamjan.

2. Neka je zatim donese sinovima Aronovim, svećenicima; i neka zahvati pregršt od toga brašna i toga ulja, sa svim njezinim tamjanom. I neka to svećenik spali na žrtveniku za njen spomen; da bude žrtva ognjena na miomiris GOSPODU.

3. A ostatak jestive žrtve neka bude Aronu i njegovim sinovima: to je najsvetija od ognjenih žrtava GOSPODNJIH.

4. Ako li je tvoje prinošenje jestiva žrtva pečena u peći, neka tvoj prinos budu beskvasne pogače od finog brašna, zamiješana s uljem, ili beskvasne oblatne, uljem namazane.

5. Ako li je tvoje prinošenje jestiva žrtva pečena u tavi, neka bude od finog brašna, bez kvasca, zamiješana s uljem.

6. Razlomi je na komade i polij ih uljem; to je jestiva žrtva.

7. Ako li je tvoje prinošenje jestiva žrtva pečena u kotliću, neka bude od finog brašna s uljem.

8. Tada jestivu žrtvu što je od toga pripravljena donesi GOSPODU i, kad bude predstavljena svećeniku, on će je odnijeti na žrtvenik.

9. Zatim neka svećenik uzme od jestive žrtve njezin spomen dio i neka ga spali na žrtveniku; to je žrtva ognjena na miomiris GOSPODU.

10. A ono što ostane od jestive žrtve, neka bude Aronu i sinovima njegovim; to je najsvetija od ognjenih žrtava GOSPODNJIH.

11. Nijedna jestiva žrtva koju prinosite GOSPODU neka ne bude pripravljena s kvascem, jer ni kvasac ni bilo kakav med nemojte spaliti kao bilo koju ognjenu žrtvu GOSPODNJU.

12. Što se tiče prinošenja od prvina, prinosite ih GOSPODU; ali neka ne budu spaljivane na žrtveniku za miomiris.

13. A svako prinošenje od svoje jestive žrtve zasolite solju; niti sol saveza s Bogom tvojim neka ne ponestane s tvoje jestive žrtve: sa svim svojim žrtvama moraš prinositi sol.

14. Ako li prinosiš GOSPODU jestivu žrtvu od svojih prvina, onda kao jestivu žrtvu od svojih prvina prinesi zelene klasove žita, sušene na vatri, trijebljena zrna iz punog klasa.

15. I dodaj na nju ulja i stavi na nju tamjana. To je jestiva žrtva.

16. Onda neka svećenik, za spomen, spali dio njena trijebljena zrnja i dio ulja njena, sa svim tamjanom njezinim; to je ognjena žrtva GOSPODU.”