Luka 10 BKJ

1. Poslije toga Gospodin je odredio i drugu sedamdesetoricu te ih poslao po dvojicu pred licem svojim u svaki grad i mjesto kamo je sâm htio doći.

2. Stoga im je govorio: “Žetva je doista velika, ali radnika je malo. Molite zato Gospodara žetve kako bi poslao radnike u svoju žetvu.

3. Idite! Evo, ja vas šaljem kao janjce među vukove.

4. Ne nosite ni novčanik, ni torbe, ni obuće; i nikoga na putu ne pozdravljajte!

5. A u koju god kuću uđete, najprije recite: ʻMir ovoj kući!ʼ

6. I ako ondje bude sin mira, počinut će vaš mir na njoj; ako li ne, vratit će se k vama.

7. I u toj kući ostanite; jedite i pijte ono što vam daju, jer je radnik vrijedan svoje plaće. Ne prelazite iz kuće u kuću.

8. I u koji god grad uđete, i prime vas, jedite ono što se pred vas stavlja!

9. I ozdravljajte bolesnike koji su u njemu i govorite im: ʻKraljevstvo Božje približilo se k vama!ʼ

10. A u koji god grad uđete i ne prime vas, izađite na njegove ulice i recite;

11. ʻI prašinu iz vašega grada, koja se prilijepila za nas, otresamo na vas. Ipak ovo znajte da se kraljevstvo Božje približilo k vama!ʼ

12. Ali kažem vam da će Sodomi biti podnošljivije u onaj dan nego tome gradu.

13. Jao tebi, Korazine! Jao tebi, Betsaido! Jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila silna djela koja su se dogodila u vama, već bi se odavno pokajali sjedeći u kostrijeti i pepelu.

14. Ali će Tiru i Sidonu biti podnošljivije na Sudu nego vama.

15. I ti, Kapernaume, koji si se do neba uzvisio, do pakla ćeš se strovaliti!

16. Tko vas sluša, mene sluša; i tko vas prezire, mene prezire. A tko mene prezire, prezire onoga koji me je poslao.”

17. I vratila su se sedamdesetorica s radošću govoreći: “Gospodine, i đavoli nam se u tvoje ime pokoravaju.”

18. A on im je rekao: “Gledao sam Sotonu kako kao munja pada s neba!

19. Evo, dajem vam vlast da gazite po zmijama i škorpionima, i nad svom silom neprijateljskom, i ništa vam neće moći nauditi.

20. Ali ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radije radujte što su vam imena zapisana u nebu!”

21. U taj isti čas Isus se obradovao u duhu i rekao: “Zahvaljujem ti, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i pametnih, a otkrio to nejačadi. Da, Oče, jer je to bilo dobro u tvojim očima.

22. Sve mi je predao Otac moj, i nitko ne zna tko je Sin, osim Oca, i tko je Otac, osim Sina, i onoga kome ga Sin hoće otkriti.”

23. I okrenuo se prema svojim učenicima i rekao im nasamo: “Blažene su oči koje gledaju ono što vi gledate!”

24. Jer kažem vam da su mnogi proroci i kraljevi željeli vidjeti ono što vi gledate, a nisu vidjeli, i čuti ono što vi čujete, a nisu čuli.”

25. I gle, ustao je neki zakonoznanac pa ga iskušavao govoreći: “Učitelju, što moram činiti da baštinim život vječni?”

26. On ga je upitao: “Što piše u Zakonu? Kako čitaš?”

27. A on je odgovorio rekavši: “Ljubi Gospodina, Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom i svim umom svojim; i bližnjega svoga kao samoga sebe!”

28. A Isus mu je rekao: “Ispravno si odgovorio. To čini pa ćeš živjeti.”

29. Ali on se htio opravdati pa je upitao Isusa: “A tko je moj bližnji?”

30. A Isus je odgovorio rekavši: “Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon i upao među razbojnike koji su ga svukli i izranili te otišli i ostavili ga polumrtva.

31. A slučajno je onim putem silazio neki svećenik, i kad ga je opazio, zaobišao ga je.

32. A tako i neki Levit, kad je bio na tom mjestu, došao je, pogledao ga i zaobišao.

33. A neki je Samarijanac putujući došao do njega, i kad ga je vidio, sažalio se nad njim,

34. te prišao, povio mu rane i zalio ih uljem i vinom, pa ga posjeo na svoju životinju, odnio ga u svratište i pobrinuo se za njega.

35. A sutradan, kad je odlazio, izvadio je dva dinara, dao ih domaćinu i rekao mu: ʻPobrini se za njega, a što god više potrošiš, ja ću ti na svom povratku isplatiti.ʼ

36. Što dakle ti misliš, koji je od ove trojice bio bližnji onomu koji je upao među razbojnike?”

37. A on je rekao: “Onaj koji mu je iskazao milosrđe.” Tada mu je Isus rekao: “Idi pa i ti čini tako!”

38. I dogodilo se, dok su putovali, da je on ušao u neko selo; a neka žena, imenom Marta, primila ga je u svoju kuću.

39. A ona je imala sestru zvanu Marija, koja je sjela do Isusovih nogu i slušala riječ njegovu.

40. A Marta je bila zauzeta oko mnogog posluživanja pa mu je prišla i rekla: “Gospodine, zar ti ne mariš što me sestra moja ostavila samu posluživati? Reci joj stoga da mi pomogne!”

41. A Isus joj je odgovorio rekavši: “Marta, Marta, brineš se i uznemiruješ zbog mnogo čega,

42. ali je jedno potrebno. A Marija je odabrala onaj dobar dio koji joj se neće oduzeti.”