Luka 10 SHP

1. Nakon toga, Gospodin je imenovao još sedamdesetdvojicu učenika i poslao ih pred sobom po dvojicu, u svaki grad i mjesto kamo je sâm namjeravao poći.

2. Rekao im je: »Žetva je velika, a radnika je malo. Stoga, molite gospodara žetve da pošalje radnike u svoju žetvu.

3. Idite! I zapamtite: šaljem vas kao janjce među vukove.

4. Nemojte nositi novac, torbu niti obuću! I putem ne pozdravljajte nikoga!

5. U koju god kuću uđete, najprije recite: ‘Mir ovom domu!’

6. Ako je u njoj netko kome je stalo do mira, vaš će mir ostati s njim, a ako nije — vratit će se k vama.

7. Ostanite u toj kući, jedite i pijte što god vam ponude, jer radnik zaslužuje svoju plaću. Ne selite se iz kuće u kuću!

8. I u koji god grad dođete i tamo vas lijepo prime, jedite što stave pred vas!

9. Ozdravljajte bolesne i govorite im: ‘Božje je kraljevstvo blizu!’

10. A u koji god grad uđete i tamo vas ne prime, izađite na njegove ulice i recite:

11. ‘Čak i prašinu ovoga grada, koja nam se uhvatila za stopala, otresamo sa sebe protiv vas. Ipak, znajte ovo: Božje je kraljevstvo blizu!’

12. Kažem vam, na taj će dan biti lakše stanovnicima Sodome nego tome gradu.«

13. »Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Da su se čuda učinjena u vama dogodila u Tiru i Sidonu, oni bi se već odavno vratili na pravi put. Sjedili bi u pokajničkoj tkanini i pepelu u znak pokajanja.

14. No Tiru i Sidonu će na dan Suda biti lakše nego vama.

15. A ti, Kafarnaume, zar ćeš se uzdići na Nebo? Sići ćeš u svijet mrtvih!

16. Onaj tko vas sluša, mene sluša. Onaj tko vas odbacuje, mene odbacuje. A onaj tko odbacuje mene, odbacuje onoga koji me poslao.«

17. Sedamdesetdvojica su se radosno vratila govoreći: »Gospodine, čak nam se i zli duhovi pokoravaju u tvoje ime.«

18. A on im je rekao: »Vidio sam Sotonu kako pada kao munja s Neba.

19. Slušajte! Dao sam vam vlast da gazite zmije i škorpione i vlast nad svakom neprijateljskom silom. Ništa vam neće nauditi.

20. No ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na Nebu!«

21. U tom je trenutku zatitrao od radosti u Svetom Duhu i rekao: »Zahvaljujem ti, Oče, Gospodaru Neba i Zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i pametnih, a otkrio malenima. Da, Oče, jer ti si tako odlučio.

22. Otac mi je sve predao u ruke. I nitko ne zna tko je Sin, osim Oca. Nitko ne zna ni tko je Otac, osim Sina i onoga komu Sin to odluči otkriti.«

23. Zatim se okrenuo prema učenicima i povjerio im nasamo: »Blagoslovljene su oči koje vide ono što vi vidite!

24. Jer, kažem vam, mnogi su proroci i kraljevi čeznuli da vide to što vi vidite, ali nisu vidjeli; da čuju to što vi čujete, ali nisu čuli.«

25. Tada je neki učitelj Zakona ustao i rekao Isusu u namjeri da ga iskuša: »Učitelju, što moram činiti da dobijem vječni život?«

26. A Isus mu je odgovorio: »Što piše u Zakonu? Što tamo čitaš?«

27. Čovjek je odgovorio: »Voli Gospodina, svoga Boga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim« i »Voli svoga bližnjega kao sebe samoga.«

28. A Isus mu je rekao: »Točno si odgovorio. Čini tako i živjet ćeš!«

29. Čovjek se htio pokazati pravednim pa je upitao Isusa: »A tko je moj bližnji?«

30. Isus mu je odvratio: »Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon i pao u ruke razbojnicima. Oni su ga svukli, pretukli i otišli. Čovjek je ostao ležati polumrtav.

31. Slučajno je tim putem prolazio neki svećenik. Kad ga je spazio, zaobišao ga je.

32. Naišao je i neki levit; kad ga je spazio, i on ga je zaobišao.

33. A neki je Samarijanac prolazio putem i došao do njega. Čim ga je spazio, sažalio se nad njim.

34. Prišao mu je, oprao mu rane uljem i vinom te ih previo. Zatim ga je stavio na svoju životinju, odveo u prenoćište i pobrinuo se za njega.

35. Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih vlasniku prenoćišta i rekao mu: ‘Njeguj ga, a ako što dodatno potrošiš, ja ću ti platiti kad se vratim.’

36. Što misliš, koji se od ove trojice ponio kao bližnji prema onomu što je pao u ruke razbojnicima?«

37. Učitelj Zakona je odgovorio: »Onaj koji se sažalio nad njim.« A Isus mu je rekao: »Idi i čini kako je i on učinio!«

38. Dok je putovao sa svojim učenicima, ušao je u neko selo. Neka žena po imenu Marta primila ga je u kuću,

39. a imala je sestru Mariju. Marija je sjela pokraj Gospodinovih nogu i slušala što govori,

40. a Marta je bila zaokupljena raznim poslovima i posluživanjem. Došla je k njemu i rekla: »Gospodine, zar te nije briga što me sestra ostavila da sama radim sav posao? Reci joj da mi pomogne!«

41. Gospodin joj je odgovorio: »Marta, Marta, tebe muči i uznemiruje mnogo toga,

42. a samo je jedno važno. Marija je izabrala za sebe ono najbolje što joj neće biti oduzeto.«