Luka 15 BKJ

1. Tada su mu prilazili svi poreznici i grešnici kako bi ga čuli.

2. A farizeji i pismoznanci mrmljali su, govoreći: “Ovaj čovjek prima grešnike i jede s njima.”

3. A on im ispričao ovu usporedbu, govoreći:

4. “Koji čovjek od vas ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih, ne ostavlja u pustinji onih devedeset i devet te ne pođe za izgubljenom dok je ne nađe?

5. A kad je nađe, stavi je na svoja ramena, radujući se.

6. I kad dođe kući, pozove prijatelje i susjede govoreći im: ʻRadujte se sa mnom jer sam našao svoju izgubljenu ovcu!ʼ

7. Kažem vam da će tako biti u nebu veća radost zbog jednog grešnika koji se pokaje nego zbog devedeset i devet pravednika koji ne trebaju pokajanje.”

8. “Ili, koja žena ima deset srebrnjaka pa izgubi jedan srebrnjak, ne upali svijeću i ne pomete kuću te ne traži pomno dok ga ne nađe?

9. A kad ga nađe, pozove prijateljice i susjede govoreći: ʻRadujte se sa mnom jer sam našla onaj srebrnjak koji sam izgubila!ʼ

10. Isto tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim zbog jednog grešnika koji se pokaje.”

11. Zatim je ispripovijedao: “Neki je čovjek imao dva sina.

12. I onaj mlađi je rekao ocu: ʻOče, daj mi dio dobara koji mi pripada!ʼ I on im je podijelio imanje.

13. I poslije nekoliko dana mlađi sin je skupio sve svoje, otputovao u daleku zemlju i ondje protratio svoj imetak živeći razvratno.

14. I kad je sve potrošio, nastala je silna glad u onoj zemlji te je on počeo oskudijevati.

15. I otišao je i pridružio se nekom građaninu one zemlje, a on ga je poslao na svoja polja hraniti svinje.

16. I čeznuo je napuniti trbuh mahunama što su ih jele svinje, a nitko mu ih nije davao.

17. A kad je došao k sebi, rekao je: ʻKoliko najamnika moga oca ima dovoljno kruha i na pretek, a ja umirem od gladi!

18. Ustat ću, poći k svome ocu pa mu reći: Oče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom.

19. I nisam više dostojan zvati se tvojim sinom. Učini me kao jednog od svojih najamnika.ʼ

20. Tada je ustao i pošao svome ocu. Ali dok je još bio daleko, njegov ga je otac ugledao i sažalio se te potrčao, pao mu oko vrata i izljubio ga.

21. A sin mu je rekao: ʻOče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom i nisam više dostojan zvati se tvojim sinom!ʼ

22. Nato je otac rekao svojim slugama: ʻIznesite onaj najbolji plašt i odjenite ga, i stavite mu prsten na ruku, i obuću na noge!

23. I dovedite tele ugojeno i zakoljite ga, pa jedimo i veselimo se,

24. jer je ovaj moj sin bio mrtav i oživio, bio je izgubljen i nađen je.ʼ I počeli su se veseliti.

25. A njegov je stariji sin bio u polju i kad je stigao blizu kuće, čuo je glazbu i ples,

26. i pozvao je k sebi jednoga od slugu te upitao što to znači.

27. A on mu je odgovorio: ʻDošao ti je brat pa je tvoj otac zaklao tele ugojeno što ga je živog i zdravog dočekao.ʼ

28. A on se razljutio i nije htio ući. Stoga je njegov otac izašao i počeo ga zaklinjati.

29. A on je odgovorio ocu rekavši: ʻEvo, služim ti tolike godine i nikada nisam prekršio tvoju zapovijed, a nisi mi nikada dao ni jarića da bi se mogao proveseliti sa svojim prijateljima.

30. A kad ti se vratio taj sin, koji je s bludnicama proždro tvoje imanje, zaklao si mu tele ugojeno!ʼ

31. A on mu je odgovorio: ʻSine, ti si uvijek sa mnom i sve što ja imam, tvoje je.

32. Ipak se trebalo veseliti i radovati jer je ovaj tvoj brat bio mrtav i oživio je, bio je izgubljen i nađen je.ʼ ”