Luka 6 BKJ

1. I dogodilo se da je on, u Drugi Šabat poslije Prvog, prolazio kroz žitna polja, a njegovi su učenici trgali klasje, trli ga rukama i jeli.

2. A neki su ih farizeji upitali: “Zašto činite što nije zakonom dopušteno činiti u dane Šabata?”

3. Nato im je Isus odgovorio rekavši: “Niste li čitali što je učinio David kad je ogladnio, on i oni koji su bili s njim;

4. kako je ušao u Božju kuću te uzeo i pojeo prinesene kruhove koje zakonom nije dopušteno jesti nikome osim svećenicima pa ih dao i onima koji su bili s njim?”

5. Tada im je rekao: “Sin je čovječji gospodar i Šabata.”

6. I dogodilo se da je on i na jedan drugi Šabat ušao u sinagogu i poučavao; i ondje je bio neki čovjek kome je usahla desnica.

7. A pismoznanci i farizeji su ga promatrali hoće li na Šabat ozdravljati kako bi našli optužbu protiv njega.

8. Ali je on znao njihove misli te rekao čovjeku koji je imao usahlu ruku: “Ustani i stani u sredinu!” I on je ustao i stajao.

9. Tada im je Isus rekao: “Nešto ću vas upitati: Je li zakonom dopušteno na Šabat činiti dobro ili činiti zlo, spasiti život ili ga uništiti?”

10. I kad ih je sve pogledao unaokolo, rekao je čovjeku: “Ispruži svoju ruku!” I on je tako učinio i ruka mu se obnovila, postala zdrava kao i druga.

11. A oni su se ispunili bijesom te se međusobno dogovarali što bi Isusu mogli napraviti.

12. I dogodilo se u one dane da je otišao na goru moliti i proveo je svu noć u molitvi Bogu.

13. A kad je osvanuo dan, pozvao je svoje učenike i od njih izabrao dvanaestoricu, koje je prozvao i apostolima:

14. Šimuna, koga je prozvao i Petrom, i Andriju, brata njegova; Jakova i Ivana, Filipa i Bartolomeja;

15. Mateja i Tomu, Jakova, sina Alfejeva, i Šimuna zvanog Zelot;

16. Judu, brata Jakovljeva, i Judu Iskariotskoga koji je bio izdajnik.

17. Tada je sišao s njima i zaustavio se na ravnici; a bilo je mnoštvo njegovih učenika i veliko mnoštvo naroda iz cijele Judeje i Jeruzalema, te iz primorja Tira i Sidona, koji su došli slušati ga i ozdraviti od svojih bolesti;

18. a ozdravljali su i oni koje su mučili nečisti duhovi.

19. I sve ga je mnoštvo nastojalo dotaknuti jer je iz njega izlazila snaga i sve ih ozdravljala.

20. A on je podigao svoje oči prema svojim učenicima i govorio: “Blaženi budite vi siromasi, jer vaše je kraljevstvo Božje.

21. Blaženi ste koji sada gladujete jer ćete se nasititi! Blaženi ste koji sada plačete jer ćete se smijati!

22. Blaženi ste kad vas ljudi zamrze i kad vas odvoje i pogrde, te vaše ime odbace kao zlo radi Sina čovječjega!

23. Radujte se u taj dan i poskakujte od veselja; jer, evo, velika je vaša nagrada u nebu! Jer su isto tako činili prorocima očevi njihovi.

24. Ali jao vama, bogataši, jer ste primili svoju utjehu!

25. Jao vama koji ste siti, jer ćete gladovati! Jao vama koji se sada smijete, jer ćete tugovati i plakati!

26. Jao vama kad svi ljudi budu o vama dobro govorili jer su isto tako činili lažnim prorocima očevi njihovi!”

27. “Ali vama koji me slušate kažem: Ljubite svoje neprijatelje, činite dobro onima koji vas mrze.

28. Blagoslivljajte one koji vas proklinju, molite se za one koji vas zlostavljaju.

29. Onome tko te udari po jednom obrazu, pruži i drugi; i onome tko ti otima ogrtač, ne brani da ti otme i kaput.

30. Podaj svakome tko od tebe zatraži, a od onoga koji otima tvoja dobra, ne traži natrag.

31. I kako želite da ljudi vama čine, tako činite i vi njima.

32. Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakva li vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube.

33. I ako dobro činite onima koji vama dobro čine, kakva li vam je hvala? Jer čak i grešnici to isto čine.

34. I ako pozajmljujete onima od kojih se nadate natrag primiti, kakva li vam je hvala? Jer i grešnici pozajmljuju grešnicima da bi isto natrag primili.

35. Nego, ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i pozajmljujte ne nadajući se ničemu, pa će vam biti velika nagrada, i bit ćete djeca Svevišnjega. Jer je on dobrostiv prema nezahvalnima i zlima.

36. Budite stoga milosrdni kao što je i Otac vaš milosrdan.”

37. “Ne sudite, i nećete biti suđeni. Ne osuđujte, i nećete biti osuđeni. Opraštajte, i oprostit će vam se.

38. Dajte, i dat će vam se; mjeru dobru, nabijenu i natresenu i preobilnu dat će ljudi u krilo vaše. Jer istom mjerom kojom mjerite vama će se zauzvrat mjeriti.”

39. Onda im je rekao usporedbu: “Može li slijepac slijepca voditi? Neće li obojica u jamu pasti?

40. Učenik nije nad svojim učiteljem, ali će svaki koji se usavrši biti kao njegov učitelj.

41. A zašto gledaš trun u oku brata svojega, a brvna u oku svome ne opažaš?

42. Ili kako možeš reći bratu svome: ʻBrate, dopusti da ti izvadim trun koji ti je u oku,ʼ kad sâm ne primjećuješ brvna u oku svome? Licemjeru! Najprije izvadi brvno iz oka svoga, pa ćeš onda jasno vidjeti izvaditi trun što je u oku brata tvoga.

43. Jer dobro stablo ne rađa lošim plodom, niti loše stablo ne rađa dobrim plodom.

44. Jer svako se stablo poznaje po svome plodu. Jer ljudi ne beru s trnja smokve, niti s trnjaka ne trgaju grožđe.

45. Dobar čovjek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovjek iz zle riznice svoga srca iznosi zlo; jer mu usta govore iz obilja srca.”

46. “A zašto me zovete: ʻGospodine, Gospodine,ʼ a ne činite ono što govorim?

47. Svaki koji dolazi k meni i sluša besjede moje te ih izvršava, pokazat ću vam kome je sličan:

48. sličan je čovjeku koji je sagradio kuću i iskopao duboko te položio temelj na stijeni. A kad je nastala poplava, bujica je žestoko navalila na tu kuću i nije ju mogla uzdrmati jer je utemeljena na stijeni.

49. Ali tko čuje, a ne izvršava, sličan je čovjeku koji je sagradio kuću na tlu bez temelja. Žestoko je navalila na nju bujica, i odmah se srušila pa je od te kuće nastala velika ruševina.”