Luka 7 SHP

1. Nakon što je narodu rekao sve to, uputio se u Kafarnaum.

2. Tamo je živio neki časnik čiji je sluga bio jako bolestan, na pragu smrti, a časniku je bio vrlo drag.

3. Kad je časnik čuo za Isusa, poslao je židovske starješine da ga zamole da dođe i spasi život njegovom slugi.

4. Kad su stigli k Isusu, počeli su ga usrdno moliti: »On zaslužuje da mu to učiniš

5. jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu.«

6. Isus je otišao s njima i, kad je već bio blizu kuće, časnik mu je poslao ususret svoje prijatelje s porukom: »Gospodine, nemoj se zamarati jer nisam dostojan da dođeš pod moj krov.

7. Zato i nisam došao pred tebe, ali reci riječ i moj će sluga ozdraviti.

8. Jer, kao što sam i sâm podređen drugima, tako i ja imam vojnike pod sobom. Jednome kažem: ‘Idi!’ i on ode, a drugome: ‘Dođi!’ i on dođe. I svojem slugi kažem: ‘Učini to!’ i on posluša.«

9. Kad je Isus to čuo, ostao je zadivljen. Okrenuo se gomili koja ga je slijedila i rekao im: »Kažem vam, nisam naišao na ovakvu vjeru ni u Izraelu.«

10. A kad su se oni što ih je časnik poslao vratili, našli su slugu zdravog.

11. Isus je zatim otišao u grad koji se zvao Nain. Slijedili su ga učenici i mnoštvo ljudi.

12. Kad se približio gradskim vratima, ugledao je pogrebnu povorku. Neka je udovica pokapala sina jedinca. S njom je bilo i mnogo ljudi iz grada.

13. Kad ju je Gospodin ugledao, sažalio se nad njom i rekao joj: »Nemoj plakati!«

14. Prišao je i dotaknuo lijes, a oni koji su ga nosili zaustavili su se. Tada je rekao: »Mladiću, tebi govorim, ustani!«

15. I mrtvac je ustao i progovorio, a Isus ga je predao njegovoj majci.

16. Sve je obuzelo strahopoštovanje i počeli su slaviti Boga: »Među nama se pojavio veliki prorok« i »Bog je došao upomoć svom narodu!«

17. Vijest o Isusu proširila se po cijeloj Judeji i okolici.

18. Ivanovi su učenici sve to ispričali Ivanu.

19. On je tada pozvao dvojicu svojih učenika i poslao ih Gospodinu da ga upitaju: »Jesi li ti onaj koji treba doći ili trebamo čekati drugoga?«

20. Kad su došli k Isusu, rekli su mu: »Ivan Krstitelj nas je poslao da te pitamo: ‘Jesi li ti onaj koji treba doći ili trebamo čekati drugoga?’«

21. U to je vrijeme ozdravio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova, a mnogim je slijepima vratio vid.

22. Zato im je odgovorio: »Idite i recite Ivanu što ste vidjeli i čuli: slijepi vide, hromi hodaju, gubavci ozdravljaju, gluhi čuju, mrtvi oživljavaju, a siromašnima se propovijeda Radosna vijest.

23. Blago onomu tko se zbog mene ne pokoleba.«

24. Nakon što su Ivanovi glasnici otišli, počeo je mnoštvu govoriti o Ivanu: »Što ste išli vidjeti u pustinji? Trsku koja se savija na vjetru?

25. Ne? Što ste onda išli vidjeti? Čovjeka odjevenog u finu odjeću? Ne, ljudi koji nose finu odjeću i žive u raskoši nalaze se u kraljevskim palačama.

26. Pa što ste onda išli vidjeti? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka.

27. On je onaj o kojem je pisano: ‘Gledaj, šaljem svoga glasnika ispred tebe. On će pred tobom pripremiti put.’

28. Kažem vam, među rođenima od žene nitko nije veći od Ivana. Pa, ipak, i onaj najmanji u Božjem kraljevstvu veći je od njega.«

29. Svi koji su to čuli priznali su da je Božji nauk ispravan, čak i neki poreznici. To su bili oni koje je krstio Ivan.

30. No farizeji i učitelji Zakona odbacili su plan koji je Bog imao za njih tako što su odbili da ih Ivan krsti.

31. »S čime ću usporediti ljude ovog vremena? Kakvi su oni?

32. Oni su kao djeca koja sjede na tržnici i jedni drugima dovikuju: ‘Svirali smo vam, ali niste plesali; pjevali smo vam tužaljku, ali niste plakali.’

33. Jer, Ivan Krstitelj došao je i nije jeo kruha niti je pio vina, a vi govorite: ‘U njemu je zli duh.’

34. Sin je Čovječji, pak, došao, jede i pije, a vi kažete: ‘Gledajte, ovaj je proždrljivac i pijanac, prijatelj poreznika i grešnika!’

35. No mudrost se pokazuje ispravnom na onima koji je prihvaćaju.«

36. Neki je farizej pozvao Isusa k sebi na objed. Isus je otišao u farizejevu kuću i smjestio se za stol.

37. U tom je gradu živjela neka žena koja je bila javna grešnica. Kad je doznala da Isus jede u farizejevoj kući, došla je i donijela alabastrenu posudu s mirisnim uljem.

38. Stajala je iza Isusa, do njegovih nogu, i jecajući mu počela prati noge svojim suzama, brisati ih kosom, ljubiti i mazati ih mirisnim uljem.

39. Kad je to vidio farizej, koji ga je pozvao k sebi, rekao je u sebi: »Da je ovaj čovjek prorok, znao bi tko je i kakva je ovo žena koja ga dodiruje. Znao bi da je grešnica.«

40. Isus mu je rekao: »Šimune, moram ti nešto reći.« Šimun je odgovorio: »Samo reci, učitelju!«

41. »Nekom su vjerovniku dugovala dvojica; jedan mu je dugovao petsto srebrnjaka, a drugi pedeset.

42. Budući da mu nisu mogli vratiti, on im je obojici velikodušno oprostio dug. Koji će ga od njih sada više voljeti?«

43. Šimun je odgovorio: »Pretpostavljam onaj kojemu je oprošten veći dug.« »Dobro si prosudio«, odgovorio mu je Isus.

44. Na to se okrenuo prema ženi i rekao Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Ja sam došao u tvoju kuću i ti mi nisi dao vode da operem noge. A ona mi ih je oprala svojim suzama i obrisala svojom kosom.

45. Ti me nisi dočekao poljupcem, a ona mi, otkako sam ušao, nije prestala ljubiti noge.

46. Ti mi nisi pomazao glavu uljem, a ona mi je mirisnim uljem namazala noge.

47. I zato ti kažem da su joj oprošteni mnogi grijesi jer je pokazala puno ljubavi. A onaj komu se malo prašta, malo i ljubi.«

48. Onda je rekao ženi: »Grijesi su ti oprošteni.«

49. Na to su oni koji su jeli s njim počeli govoriti jedan drugome: »Tko je ovaj da čak i grijehe oprašta?«

50. A on joj je rekao: »Tvoja te vjera spasila. Idi u miru!«