Marko 4 SHP

1. Isus je ponovo počeo poučavati pokraj jezera. Oko njega se okupilo silno mnoštvo pa je ušao u lađicu i otisnuo se od obale, dok je narod ostao pokraj jezera.

2. Tada ih je usporedbama poučavao mnogočemu. Učio ih je ovako:

3. »Slušajte! Sijač je otišao sijati.

4. Dok je sijao, jedno je sjeme palo pokraj puta. Došle su ptice i pozobale ga.

5. Drugo je sjeme palo na kamenito tlo, gdje nije bilo dovoljno zemlje. Brzo je proklijalo jer zemlja nije bila duboka.

6. Kad je izašlo sunce, mladice su uvenule i osušile se, jer nisu imale korijena.

7. Neko je sjeme palo među trnje. Trnje je naraslo i ugušilo ga, tako da nije dalo roda.

8. A neko je sjeme palo na plodno tlo, izraslo i donijelo plod koji je bio trideset, šezdeset ili čak sto puta veći od posijanog.«

9. I rekao im je: »Onaj tko sluša, neka shvati.«

10. Kad je Isus ostao s dvanaestoricom apostola i ostalim učenicima, upitali su ga o usporedbama.

11. Isus im je odgovorio: »Vama je dano da razumijete tajnu o Božjem kraljevstvu. Onima vani sve govorim u usporedbama

12. jer: ‘Oni gledaju i gledaju, ali ne vide; slušaju i slušaju, ali ne razumiju. Inače bi se okrenuli Bogu i on bi im oprostio!’«

13. »Zar ne razumijete ovu usporedbu? Kako ćete onda razumjeti ikoju drugu?

14. Sijač je čovjek koji sije Božju poruku.

15. Ponekad ona padne pokraj puta. To su oni koji čuju Božju poruku, ali onda dolazi Sotona i otima poruku koja je posijana u njih.

16. A neki su poput sjemena posijanog na kamenitom tlu. Kad čuju Božju poruku, odmah je prihvate s radošću,

17. ali ne dopuste da uhvati korijena u njihovom životu, nego se drže nje jedno kratko vrijeme. Kada dođu nevolje i progoni zbog učenja koje su prihvatili, brzo ga napuste.

18. A neki su, pak, kao sjeme posijano među trnjem. Čuju Božju poruku,

19. ali životne brige, primamljivost bogatstva i druge požude uguše poruku i ona ne donese ploda.

20. Drugi su, pak, kao sjeme posijano na plodnom tlu. To su oni koji čuju Božju poruku, prihvate je i donesu plod — neki trideset, neki šezdeset, a neki stotinu puta veći od posijanog.«

21. Rekao im je i ovo: »Zar se svjetiljka ikada donosi pa se stavi pod posudu ili pod krevet? Ne donosi li se da bi se stavila na stol?

22. Jer, ništa nije skriveno, a da se neće otkriti; nema ničega tajnog što neće doći na svjetlo.

23. Ako tko sluša, neka shvati!«

24. Zatim im je rekao: »Pažljivo razmišljajte o ovome što slušate. Mjerom kojom mjerite, mjerit će se vama — i dobit ćete još više.

25. Jer, svatko tko ima, dobit će više. A tko nema, oduzet će mu se i ono što ima.«

26. Rekao je i ovo: »Božje je kraljevstvo poput čovjeka koji posije sjeme u zemlju.

27. Bez obzira na to spava li čovjek ili ustaje, noću i danju sjeme niče i raste — a da on ne zna kako.

28. Zemlja proizvodi plodove sama po sebi — najprije stabljiku, zatim klas, a onda zrnje.

29. Kad je zrnje zrelo, odmah se žanje jer je došlo vrijeme žetve.«

30. Isus je rekao i ovo: »Što da kažem, kakvo je Božje kraljevstvo? Kakvu usporedbu da upotrijebim da ga objasnim?

31. Ono je poput sjemena gorušice koje je najmanje od sveg sjemenja na Zemlji.

32. Ali kada se posije, i ono naraste, postaje najveće od svega vrtnog bilja. Ima tako velike grane da ptice mogu graditi gnijezda u njegovoj sjeni.«

33. Isus se koristio mnogim sličnim usporedbama da bi ih poučio. Govorio im je onoliko koliko su mogli razumjeti.

34. Uvijek je poučavao služeći se usporedbama, ali kad je bio samo sa svojim učenicima, sve im je objašnjavao.

35. Te je večeri Isus rekao učenicima: »Idemo prijeko, na drugu stranu jezera!«

36. Ostavili su narod i ušli u lađicu u kojoj je već sjedio Isus. S njima su krenule i neke druge lađice.

37. Podigla se snažna oluja i valovi su zapljuskivali lađicu, tako da se gotovo ispunila vodom.

38. A Isus je bio na stražnjem dijelu čamca i spavao na jastuku. Probudili su ga i rekli mu: »Učitelju, zar se ne brineš što tonemo?«

39. Isus je ustao, prekorio vjetar i rekao vodi: »Tišina! Umiri se!« Vjetar je stao i nastala je potpuna tišina.

40. Tada im je rekao: »Zašto se bojite? Kako to da nemate vjere?«

41. Ali oni su bili jako uplašeni i govorili su jedan drugome: »Tko je ovaj čovjek? Čak mu se i vjetar i voda pokoravaju.«